Od studentskog prijateljstva do velike ljubavi
Dolazak Alberta Ajnštajna u Cirih nije bio jednostavan ni pravolinijski. Posle školovanja u Minhenu, gde je jedno vreme ostao dok se porodica preselila u Italiju, mladi Albert je 1895. godine pokušao da se upiše na Politehničku akademiju u Cirihu. Na prijemnom ispitu nije uspeo, pa je narednu godinu proveo u Arauu, gde je završio višu realku i stekao uslov da ponovo konkuriše.
Reklama
Kada je 1896. godine upisao Politehniku, pred njim su bili novi grad, novi prijatelji i studije koje će odrediti njegov životni put. Među kolegama je upoznao Milevu Marić, čiji su znanje, odlučnost i ozbiljan odnos prema radu brzo privukli njegovu pažnju.
Mileva i Albert zajedno su pohađali predavanja i laboratorijske vežbe. Učili su, razgovarali o naučnim problemima i delili studentske dane u gradu koji je tada bio jedno od važnih evropskih središta obrazovanja. Njihova bliskost razvijala se postepeno, kroz zajednički rad i interesovanje za fiziku i matematiku.
Prema navodima Milevine biografkinje Desanke Đurić Trbuhović, Mileva je bila izuzetno istrajna i energična u učenju. Svoja znanja iznosila je otvoreno i sigurno, a njena erudicija snažno je uticala na Ajnštajna:
„U učenju i radu na vežbama Mileva je bila veoma izdržljiva, preduzimljiva i istrajna. Time je u zajedničkom delanju doprinela da se slomi Ajnštajnova kolebljiva, neujednačena prilježnost u poslu. Na fakultetu je Mileva odgovarala otvoreno i energično, sigurna u sve ono što tvrdi. Albertu je to jako imponovalo. Iznenadila ga je njena erudicija na kakvu nikada do tad nije nailazio kod devojaka”
Za Milevu, koja je u Cirih stigla kao jedina žena upisana na smer matematike i fizike, studije su bile dokaz lične hrabrosti i upornosti. U vremenu kada su žene retko dobijale priliku da se posvete visokom obrazovanju, ona je svoj put gradila znanjem i radom.
Njena želja za naukom odvela ju je tokom zimskog semestra 1897/98. godine i u Hajdelberg. Tamo je slušala predavanja i nastavila stručno usavršavanje, a boravak daleko od Ciriha za nju je bio i vreme preispitivanja odnosa sa Albertom. Rastanak je pokazao koliko je njihovo prijateljstvo već preraslo u snažnu emotivnu vezu.
Po povratku u Cirih, njihova bliskost postala je još očiglednija. Albert je sve češće dolazio kod Mileve, koja je menjala stanove i živela sa koleginicama Ružicom Dražić, Milanom Bota i drugim studentkinjama. U njihovom krugu bilo je razgovora o studijama, muzike, druženja i mladalačkih planova.
Albert je svirao violinu, najradije Mocarta i Baha, a muzika je bila važan deo njihovih susreta. Mileva je svirala tamburicu, dok su njene prijateljice bile vešte na klaviru. Naučni razgovori i muzika stvarali su atmosferu u kojoj se njihova veza razvijala bez velikih reči, ali sa sve više međusobnog poverenja.
Mileva je bila naročito bliska sa Helenom Kafler, kasnije Savić, sa kojom je delila mnoge životne okolnosti i kojoj će do kraja života poveravati svoje najdublje misli. Helena se udala za Mivoja Savića, hemičara iz Užica, koji je tokom studija jedno vreme stanovao sa Albertom u Cirihu. Tako su se krugovi njihovih prijateljstava prirodno preplitali.
Studentska ljubav Mileve Marić i Alberta Ajnštajna sazrevala je između predavanja, vežbi, stanova u Cirihu i dugih razgovora o nauci i životu. Ubrzo će se pred njima otvoriti teži dani: završni ispiti, potraga za poslom, prvi ozbiljni naučni radovi i odluke koje će odrediti njihovu zajedničku sudbinu.
U sledećem nastavku: Milevine studije, Albertova potraga za zaposlenjem, rođenje njihove ćerke Lizerl i brak u Bernu.
Za portal Rasejanje.info Živko Marković
