Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koju je predvodila Anet Kjobe (Annette Kyobe), boravila je u Beogradu od 22. aprila do 5. maja kako bi obavila razgovore o Trećem razmatranju u okviru Instrumenta za koordinaciju politika (PCI).
Danas je misija saopštila da se očekuje da će se privredni rast ubrzati u odnosu na 2025. ali će na njega negativno uticati prelivanje posledica rata na Bliskom istoku u ovoj godini.
Ipak, neznatno su poboljšali projekciju privrednog rasta u 2026. sa aprilskih 2,6% na aktuelnih „oko 2,75 odsto“, uz rast na 4 odsto u 2027. godini, što će, kako su naveli, biti podržano rastom realnih prihoda, novim izvoznim kapacitetima u prerađivačkoj industriji, oporavkom poljoprivredne proizvodnje, investicijama u infrastrukturu i energetiku, kao i turizmom povezanim sa EXPO-om.
inflacija, marže i akcize
Inflacija je, kako ocenjuju, ostala prigušena, čemu su doprinela privremena smanjenja akciza na gorivo, kao i to što postepeno ukidanje kontrole marži i cena osnovnih životnih namirnica i potrepština za domaćinstvo do sada nije imalo većeg uticaja.
„Usled slabijih pritisaka na cene hrane od onih koji su se očekivali zbog ukidanja kontrole marži i cena, projektuje se da će prosečna inflacija biti niža nego u aprilskim prognozama MMF-a i iznosiće 3,5 odsto u 2026. i 4,5 odsto u 2027. godini“, istakli su u saopštenju.
Očekuje se, kako kažu, da će inflacija privremeno premašiti gornju granicu ciljanog raspona NBS-a krajem 2026. godine (ciljani raspon je do 4,5%), kao odraz prelivanja viših cena energenata, postepenog obnavljanja marži koje su distributeri hrane izgubili tokom perioda kontrole cena, i povišene inflacije u sektoru usluga nakon nedavnih povećanja plata.
„Smanjenja akciza na gorivo treba ukinuti u bliskoj budućnosti kako bi se izbeglo produženo subvencionisanje energije i očuvala fiskalna održivost“, savetuju iz MMF-a.
rizici: bliski istok, politička situacija i nis
Ova prognoza je, kako ističu, podložna neuobičajeno visokoj neizvesnosti. Dalja eskalacija sukoba na Bliskom istoku i s tim povezani dodatni poremećaji na tržištu energenata – što predstavlja potencijalno nepovoljan scenario – donose znatne negativne rizike po privredni rast i uzlazne rizike po inflaciju.
„Porast unutrašnjih političkih tenzija ili kašnjenja u rešavanju pitanja NIS-a mogli bi dodatno da opterete ekonomiju“, upozoravaju iz MMF
Ukazuju, međutim, da Srbija ima „snažne zaštitne mehanizme“ (bafere), a to su umeren javni dug, visoke devizne rezerve i zdrav bankarski sistem, koji pružaju solidnu osnovu za snalaženje usled ponovljenih šokova.
šta ako cene nafte nastave da rastu?
U nepovoljnom scenariju značajnog i dugotrajnog rasta cena nafte, Srbija bi primenila dodatne privremene i ciljane mere kako bi podržala lakše makroekonomsko prilagođavanje i zaštitila ranjiva domaćinstva, navode iz MFF.
Vlasti bi nastojale da ove troškove uklope u granicu fiskalnog deficita od 3,0% BDP-a kroz dalju promenu prioriteta (reprioritizaciju) kapitalne potrošnje.
Ocenili su i da Srbija napreduje u fiskalno-strukturnim reformama.
Ipak, brzo izmirenje unutrašnjih dospelih neizmirenih obaveza (docnji) i mere za sprečavanje nastanka novih docnji u Javnom preduzeću „Putevi Srbije“ su od kritične su važnosti, ističu iz MMF.
cene struje uskladiti sa inflacijom
U energetskom sektoru, nedavna poboljšanja u korporativnom upravljanju treba očuvati, dok je brži napredak u reformi državnih preduzeća radi poboljšanja efikasnosti od suštinske važnosti, posebno u svetlu priprema Srbije za preduzimanje velikih ulaganja u energetiku, ocenjuju iz MMF.
Nisu, međutim, zaboravili na pitanje cena struje.
„Godišnje usklađivanje tarifa za domaćinstva sa inflacijom, u skladu sa međunarodnom praksom, podržalo bi finansijsku održivost državnih energetskih preduzeća. Jačanje discipline plaćanja dužnika prema energetskim kompanijama predstavlja pitanje socijalne pravičnosti i presudno je u kontekstu skuplje energije“, navode u saopštenju.
Dodaju da će nova domaća taksa na emisiju ugljenika pomoći Srbiji da se prilagodi mehanizmu EU za prekogranično prilagođavanje cene ugljenika (CBAM) i podržaće prelazak na efikasniju proizvodnju i upotrebu energije.
