Kada su Ujedinjeni Arapski Emirati prošle nedelje najavili da će se povući iz OPEK-a, taj potez je odjeknuo i izvan globalnih tržišta nafte.
Bio je to najnoviji pokazatelj da se nekada blisko partnerstvo Emirata sa još jednom silom Persijskog zaliva, Saudijskom Arabijom, raspalo i preraslo u otvoreno rivalstvo, piše Njujork tajms (NYT)
Saudijska Arabija je istorijski imala dominantnu reč u OPEK-u, kartelu vodećih proizvođača nafte, i koristila je svoje ogromne proizvodne kapacitete kako bi uticala na globalne cene.
Stoga je odluka Emirata da napuste ovu organizaciju, počevši od 1. maja, ukazala na dublje odbacivanje sistema za koji se dugo smatralo da ga diktira saudijsko rukovodstvo.
dva mohameda, isti cilj – privlačenje kapitala
Razilaženje saudijskih i emiratskih lidera nije se dogodilo preko noći.
Pre jedne decenije, de fakto lider Saudijske Arabije, prestolonaslednik Mohamed bin Salman, i lider Emirata, šeik Mohamed bin Zajed, smatrani su ideološki bliskim saveznicima, podseća Tajms.
Obojica su bili ambiciozni, odlučni i u potpunosti usklađeni u svojim naporima da preoblikuju region nakon pobuna tokom Arapskog proleća, koje su posmatrali kao pretnju sopstvenim sistemima vladavine.
Tako su zajedno ratovali protiv pobunjenih Huta u Jemenu i radili na izolaciji susednog Katara u Persijskom zalivu, a na osnovu optužbi za podršku terorizmu, što je Katar negirao.
Danas, međutim, češće podržavaju suprotstavljene strane u regionalnim ratovima, sprovode konfliktne energetske strategije i bore se za globalne investicije.
ko je biznis centar regiona?
Tokom više decenija, emiratski grad Dubai bio je glavno čvorište Bliskog istoka za finansije, logistiku i multinacionalne korporacije.
Međutim, tokom proteklih 10 godina, sveobuhvatni planovi princa Mohameda da pretvori Saudijsku Arabiju u poslovnu i turističku silu, sve više dovode ovu zemlju u direktnu konkurenciju sa Emiratima.
Saudijski zvaničnici su tu ambiciju učinili eksplicitnom kada su od međunarodnih kompanija koje žele unosne vladine ugovore zatražili da osnuju svoja regionalna sedišta u prestonici, Rijadu. Saudijski zvaničnici su u martu prošle godine izjavili da je više od 600 kompanija već uspostavilo regionalne baze u Rijadu.
Za emiratske zvaničnike, poruka je bila nedvosmislena: Saudijska Arabija više nije bila zadovoljna pukim oslanjanjem na naftno bogatstvo i politički uticaj, već je direktno zadirala u njihovu ekonomsku teritoriju.
problem sa OPEK-om
Obe nacije takođe ulažu milijarde dolara u sektore u usponu, poput veštačke inteligencije, obnovljivih izvora energije i infrastrukture, često ciljajući iste investitore i tržišta.
NYT zato podseća da su, iako Saudijska Arabija već dugo dominira OPEK-om, Emirati izgradili sopstvene kapacitete, proširujući svoj potencijal za proizvodnju nafte, dok su emiratski zvaničnici su otvoreno izražavali frustraciju zbog toga što ih je OPEK sprečavao da u potpunosti iskoriste svoje proizvodne kapacitete.
„Odluka ( o napuštanju OPEK) usledila je nakon sveobuhvatne revizije proizvodne politike UAE i njenih trenutnih i budućih kapaciteta, i zasnovana je na našem nacionalnom interesu i našoj posvećenosti efikasnom doprinosu u zadovoljavanju hitnih potreba tržišta“, stajalo je u zvaničnom saopštenju da ta država izlazi iz naftnog kartela.
jemen i sudan
Udaljavanje dve države najbolje se prati na pitanju Jemena. Zajedničko bomabardovanje Huta (koje podržava Iran) 2015. godine imalo je za cilj obnavljanje međunarodno priznate vlasti u toj razorenoj zemlji.
Međutim, Saudijska Arabija se zalagala za ujedinjeni Jemen, koji bi bio u stanju da čuva razvučenu granicu koju dele dve države. UAE – koji se ne graniče sa Jemenom, podržavali su „Južno prelazno veće“ (Southern Transitional Council), oružanu grupu koja teži stvaranju otcepljene države na jugu.
Taj savez omogućio je Emiratima kontrolu nad strateškim lukama i pomorskim rutama na jugu Arabijskog poluostrva, ističe NTY u analizi.
Eskalacija između Saudijaca i Emiraćana desila se krajem prošče godine, kada je oružana grupa sa podrškom UAE osvojila resursima bogate teritorije na jugu i istoku Jemena, i tako ušli u saudijsku „zonu interesa“.
Sličan scenario odigrao se i u Sudanu, gde Saudijska Arabija podržava sudansku vojsku, predstavljajući tu podršku kao napor da se očuvaju državne institucije i spreči dalji haos.
Emirati su, sa druge strane, optuženi da podržavaju Snage za brzu podršku (Rapid Support Forces), rivalsku paravojnu grupu.
Emiratski zvaničnici negiraju te optužbe.
tenzije ali bez prekida odnosa
Spor oko Sudana stigao je i do Bele kuće. U novembru je predsednik SAD Donald Tramp preneo emiratskom šeiku Mohamedu da ga je saudijski princ Mohamed pozvao da uvede sankcije Emiratima zbog njihove navodne podrške Snagama za brzu podršku u Sudanu, piše NTY pozivajući se na navode četiri osobe upućene u taj razgovor.
U roku od nekoliko nedelja, prepirka između dve zemlje dospela je u javnost u veoma oštrom tonu, srušivši tako decenije zvaničnih srdačnih odnosa.
Ipak, nijedna od zalivskih zemalja nije pokazala spremnost da prekine odnose, a zvaničnici sa obe strane opisuju taj odnos kao strateški važan.
Istorijski gledano, u vremenima kriza, ove zemlje bi se udruživale, ali čini se da zategnutost u odnosima neće skoro popustiti, zaključak je NYT.
