Kuvari, konobari i informatičari najlakše do posla

U Srbiji najviše mo­­gućnosti da dobiju stalni posao imaju stručnjaci informacionih tehnologija, ekonomisti, ali i kuvari, konobari, vozači, trgovci, kao i gerontološke doma­ćice. Najplaćeniji su informatičari, koji mo­gu da dobiju platu do 100.000 dinara. Najbrži put do stalnog zaposlenja je učestvovanje u projektu Prva šansa i na mnogobrojnim sajmovima zapošljavanja.

Takvim putem krenula je i Milica Šolajić (26) iz Beograda.
– Završila sam Ekonomski fakultet i odmah nakon studija ukazala mi se šansa da preko projekta Prva šansa dobijem posao. Otišla sam na intervju i evo od jula prošle godine radim u privatnom domu zdravlja Vizim, u nemedicinskom sektoru. Ovde ću raditi godinu dana, a ako moji poslodavci budu bili zadovoljni, nadam se da ću dobiti posao na neodređeno – kaže ona.

Milica je podelila tu svoju nadu sa još devet hiljada mladih pripravnika u projektu Prva šansa kad je prošle godine dobila prvi posao na određeno vreme. Ona će do jula čekati odluku poslodavca o trajnom rešavanju statusa. A njenih 564 kolega iz istog projekta već su tu neizvesnost prebrinuli. Dobili su stalni posao. Uz njih, još oko 9.500 mladih zaposlilo se u Srbiji na sajmovima zapošljavanja. Upravo zato što je ponuda poslova mala, a statistike pokazuju da je u februaru na berzi rada oko 16.000 više nezaposlenih nego u januaru, sada ih je 767.418, ovi projekti dobijaju na značaju.

U Srbiji se, kada su Miličine kolege sa fakultetskim obrazovanjem u pitanju, najviše nude poslovi informatičke struke, gde je moguće zaraditi od 30.000 do 100.000 dinara mesečno. Što se tiče srednje stručne spreme, najviše posla ima u uslužnim delatnostima, i to za kuvare, konobare, vozače, trgovce, gerontološke domaćice, a plata je od 17.000 do 40.000 dinara. Oni koji se prvi put zapošljavaju kroz projekat Prva šansa mogu da nađu posao u advokatskim kancelarijama, zdravstvenim ustanovama, privatnim firmama za platu od 16.000 do 20.000 dinara.

Prva šansa podrazumeva stručno osposobljavanje i zapošljavanje mladih. Prema najavama, 2010. posao bi moglo da dobije 16.000 osoba mlađih od 30 godina. Kada je prošla godina u pitanju, posao je dobilo 9.577 osoba (rad na određeno vreme). Do 1. marta 2010. program je završilo 2.284 mladih, a od tog broja 564 (24,69 odsto) ostalo je u radnom odnosu.
– Nacionalna služba za zapošljavanje je poslodavcima refundirala zaradu: 20.000 dinara za osobe sa visokom stručnom spremom, 18.000 dinara za višu i 16.000 dinara za one sa srednjom spremom, kao i odgovarajući iznos doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Sam program ne podrazumeva regulisanje visine zarade nakon perioda subvencionisanog zapošljavanja, već se primenjuju odredbe Zakona o radu, a oni koja završe pripravnički staž i ostanu da rade u firmama imaju sva prava kao i drugi zaposleni na tim poslovima – uključujući i visinu zarade – kaže za Blic Dejan Jovanović, direktor NSZ.

Javni poziv za Prvu šansu 2010 objavljen je 28. januara i podrazumeva kombinovanje volonterske prakse u trajanju od tri meseca i subvencionisanog zapošljavanja pripravnika u trajanju od 12 meseci, uz obavezu poslodavca da pripravnike drži u radnom odnosu najmanje još 12 meseci. Kako kažu u Nacionalnoj službi, do 8. marta podneti su zahtevi za angažovanjem 3.702 volontera, a od tog broja kompanije nameravaju da nakon isteka volonterske prakse zaposle svakog drugog volontera. Volonteri i pripravnici će biti angažovani u struci na različitim poslovima i oblastima delatnosti.
Uz Prvu šansu i sajmovi zapošljavanja čine se kao dobra prilika pogotovo za mlade, s obzirom na to da na njima u direktnom kontaktu sa poslodavcima svaki peti nezaposleni dođe do posla.

U 2009. godini Nacionalna služba za zapošljavanje je organizovala 90 sajmova zapošljavanja, na kojima je učestvovalo nešto više od 52.300 ljudi koji traže posao i 2.241 poslodavac. Na sajmovima se zaposlilo 9.456 ljudi.
Poslodavci su nudili radna mesta iz ekonomske, informatičke, mašinske, saobraćajne, građevinske, medicinske struke, sektora usluga. Posao su mogli sa pronađu i nezaposleni grafički dizajneri, elektro i mašinski inženjeri i tehničari, IT menadžeri, programeri, veb-dizajneri.

Zapošljavanjem se sa različitim uspehom u Srbiji bave i privatne agencije.
Vera đurović, vlasnik takve agencije u Kragujevcu, kaže da dominiraju zahtevi za poslove iz oblasti usluga, ali ponuda za radna mesta na neodređeno skoro i da nema.
– Traženi su stručnjaci za osiguranje, zastupanje, komercijalu i menadžment. Sa druge strane, radnih mesta iz oblasti proizvodnje skoro da nema. Što se zarade tiče, pošto su u pitanju terenski poslovi, fiksne plate nema. Tako se jedva može zaraditi minimalna zajamčena zarada od nekih 17.000 dinara. Ipak, imali smo primere nekih koji su zaradili i 150.000 dinara za mesec dana – naglašava đurovićeva.

Milan Stanković iz Agencije za zapošljavanje Kouzon i ko iz Niša kaže da je dosta velika tražnja za poslovima iz turizma i ugostiteljstva.
– Uglavnom se traže poslovi za konobare, bartendere, sobare, a plate se kreću od 40.000 pa preko 100.000 dinara – navodi Stanković.

U Beogradu održano 10 sajmova zapošljavanja
U prošloj godini Filijala za grad Beograd NSZ, u saradnji sa gradskim opštinama, organizovala je 10 sajmova zapošljavanja. Radni odnos zasnovalo je 1.160 osoba koje su posetile sajmove. Za ovu godinu planirano je da se na sajmove zapošljavanja uključi 300 poslodavaca i 15.000 nezaposlenih.

*Obavljaju se u socijalnoj, humanitarnoj i kulturnoj oblasti, održavanju i obnavljanju javne infrastrukture, održavanju i zaštiti životne sredine i prirode.