Književnost kao ogledalo nacionalne kulture i tradicije

46

Posle pozdravnih reči šefa Smera za srpski jezik i književnost koji deluje pri Filozofskom fakultetu u Budimpešti, dr Aleksandra Urkoma, i profesora grupe predmeta iz oblasti istorije srpske književnosti i kulture dr Dragana Jakovljevića, dr Dragana Litričin Dunić je izrazila zadovoljstvo što joj se pružila prilika da održi predavanje na najznačajnijem i najstarijem univerzitetu u Mađarskoj. Ujedno je iznela svoje uverenje da će saradnja ove naučno-obrazovene ustanove i Univerziteta Edukons, koja je upravo započela, biti nastavljena, pre svega u interesu njihovih studenata.

Uprkos razvoju tehnologije, čovek do nekih granica ostaje isti, sa svojim strahovima, manama, snovima i idealima, koji su prisutni i u književnim delima. Ova teza bila je okosnica predavanja gošće iz Srbije, koja je svoju konstataciju potkrepila zapažanjem Ive Andrića, da književnost ima veliku moć, jer se u tekstovima nalaze nagoveštaji za ono što život sprema za sutrašnjicu.

„Književna kritika, kao deo nauke o književnosti, razvila je jednu granu pod nazivom imagologija. Ona je nastala sredinom prošlog veka u Francuskoj i deo je francuske komparatističke škole. Imagoligija se bavi proučavanjem književnih viđenja o stranim zemljama i narodima, ali i o vlastitoj zemlji i narodu. Ovo je veoma važno, jer je literatura utemeljenje sopstvenog kulturnog i nacionalnog identiteta, ali i stalni pokazatelj razlika. Zadatak imagoloških istraživanja je oslobađanje od stereotipa“, rekla je profesorka Dragana Litričin Dunić na početku svog predavanja na temu Književni tekstovi kao ogledala kulture i navela primere kako su Balkan i homo balkanikus predstavljeni u književnosti Zapada.

Prema njenim rečima, fenomen identiteta, koji je vezan za teoriju modernog društva, zauzima veoma privilegovano mesto u oblasti društveno-humanističkih nauka. Književni tekstovi, kao ogledalo kulture jednog naroda i njegovog identiteta, mogu da budu vrlo inspirativni.

„Petar Džadžić, poznati književni kritičar 20. veka i začetnik imagološke kritike u Srbiji, koristio je Andrićeva dela da sagleda kulturni kontekst i proces, koji je formirao piščevu percepciju i imaginaciju. Džadžić je bio hrabar da sagleda i tamne crte balkanskog i srpskog mentaliteta“, napomenula je gošća iz Srbije i dodala da je Džadžić preko četrdeset pet godina predano izučavao Andrića i njegovu sliku Bosne.

Prema njenim rečima, književni kritičari su Andrićevu Prokletu avliju i Seobe Crnjanskog, proglasili romanima 20. veka, koji oslikavaju srpsku književnost tog doba. Andrić nas, opisujući čovekovu spoljašnjost, upućuje na razmišljanja o prožimanju biofizičkih i psiholoških svojstava. Moderno društvo i novo doba imaju nove vrednosne sisteme i nove ideale, a stare mane.

„Nušić je junak naših dana, govori o krizi identiteta, čini se da je prisutan i da je prikazao sliku današnjeg društva“, rekla je Dragana Litričin Dunić.

Ona je na kraju poželela studentima da kao budući intelektualci, ne podlegnu manama koje je ismevao Nušić, već da budu kreatori bolje slike sveta.

Druga gošća budimpeštanskih studenata srpskog jezika i književnosti i njihovih profesora, Aleksandra Tomić, lektor srpskog jezika na Jagelonskom univerzitetu u Krakovu, održala je interesantno predavanje na temu Običaji i bilje u srpskoj tradicionalnoj kulturi. Najpre se osvrnula na predhrišćanski period Srba, odnosno svih Južnih Slovena, koji su nekada bili mnogobošci i kao takvi upražnjavali paganske običaje. Poštovali su bogove Peruna, Svaroga, Svetovida, Velesa, Mokoša i druge, kao i nebeska tela i pojedine životinje, kojima su pridavana magijska svojstva.

„Srpsko prethrišćanstvo ima velike sličnosti sa prethrišćanstvom naroda koji danas žive na Kavkazu, međutim, do konačnog oblikovanja određenih religijskih pojava dolazi na prostoru Balkana – rekla je Aleksandra Tomić i istakla da strani studenti najčešće povezuju srpski identitet sa slavom, koji je jadan od fenomena u hrišćanskom svetu, vezan isključivo za Srbe.

Pošto je obzasnila istorijske korene i simbiliku slave kod našeg naroda, ona se osvrnula i na kumstvo, kao osoben običaj među Srbima.

„Kum se poštuje kao „osoba poslata od Boga“, a kumstvo može da bude uspostavljeno na četiri načina: prilikom krštenja ili venčanja, prilikom prvog šišanja deteta ili sticanjem kuma kad ste u nevolji. Kod Srba se kumstvo nasleđuje i kumovi nikada nisu u srodstvu“, rekla je gošća i potom se osvrnula na proslavljanje Božića kod Srba, na običaj koji se zove korinđanje i koji se zadžao u našim selima.

Jedno od centralnih mesta u njenom predavanju zauzele su pojedine biljke, koje se vezuju za razne srpske običaje. Jabuka, kako je istakla, veoma važna kod Srba, a vezuje se za zdravlje, ljubav, plodnost, veselje i uvek ima pozitivnu konotaciju.

„Božur je cvet koji je izuzetno značajan za Srbe i pridaje mu se simbolički značaj. Veruje se da su posle bitke na Kosovu 1389. godine na bojnom polju porasli crveni božuri, prekrivši celo polje. Prema narodnom predanju, izrasli su iz krvi palih srpskih junaka“, rekla je Aleksandra je Tomić i napravila paralelu sa običajima u Poljskoj, gde je svojevrsnim nacionalnim cvetom svatra bulka.

„Još jedan važan cvet u srpskoj tradiciji je bosiljak, koji tradicionalnog čoveka prati od rođenja do smrti. Bosiljkom se kiti novorođenče, a sa tom biljkom se odlazi i u grob. Ona služi kao svojevrsna zaštita od zlih sila, pridaje joj se religijski karakter i koristi se za bogoslubenu upotrebu. Beli luk je, takođe, veoma važna biljka, jer nas čuva od uroka, od zlih sila i loših dejstava ljudi oko nas. Ivanjsko cveće i venčić, koji se kači na ulazna vrata, često u sebi ima čen belog luka. Biljka koja ima veoma izuzetan karakter je ruzmarin. Što je jabuka sa ženske strane, to je ruzmarin sa muške i zato se često može nai u domaćinstvima koja imaju momka ili devojku.

Ako čitamo književno delo i u njemu kao lajt motive vidimo neke biljke, to je znak da treba da se poslužimo mitološkim rečnikom i da otkrijemo simbolično značenje tih biljaka. Na taj način ćemo saznati šta je pisac želeo da kaže i koju poruku šalje. Ukoliko, pak, želimo da razumemo savremenog čoveka, veoma je važno da upoznamo i tradiciju, jer ona i danas živi u svakome od nas. Često nesvesno verujemo u nešto što je tradicija ostavila u nama. Ona nas oblikuje i utiče na naše delovanje. Narodna književnost i stara srpska književnost nam mnogo pomažu u tome da shvatimo kako su ljudi razmišljali i da prepoznamo arhitipske kodove koje svako od nas nosi, a da često nismo toga svesni“, zaključila je na kraju svog predavanja Aleksandra Tomić.

Preuzeto sa: http://www.rts.rs/page/rts/sr/Dijaspora/story/1518/vesti/2646887/knjizevnost-kao-ogledalo-nacionalne-kulture-i-tradicije.html

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here