17.1 C
belgrade
уторак, април 24, 2018

Ko truje Srbiju arsenom?

Gotovo milion ljudi u Srbiji, Hrvatskoj i Mađarskoj pije kancerogenu vodu u kojoj je nivo arsena viši od zakonom propisane vrednosti, koja iznosi 10 mikrograma po litru, dok je u Novom Bečeju nivo arsena čak 27 puta viši od dozvoljenog PIŠE: Miloš STANIĆ, BIRN Foto: Nenad MIHAJLOVIĆ Kikinda je u zimskim mesecima pravi magnet za turiste koji dolaze da fotografišu sove ušare, koje se gnezde u krošnjama stabala duž širokih ulica. Mnogi su šokirani kada vide vodu iz slavina. Ovaj grad je samo jedno od mnogih mesta u kojima voda iz slavina sadrži arsen u količinama većim od onih koje zakon dozvoljava, pokazalo je istraživanje koje je sprovela Balkanska istraživačka mreža, BIRN. BIRN je u Srbiji mapirao mesta sa nivoima arsena iznad 10 µg/L za čitavu Vojvodinu, koristeći podatke dobijene na osnovu 41 zahteva za uvid u informacije od javnog značaja koji su podneti lokalnim vodovodnim preduzećima i službama za javno zdravlje. Podaci su prikupljani u periodu od januara do oktobra 2017. Arsen izaziva rak kože Istraživanje koje je sprovedeno u Mađarskoj, Rumuniji i Slovačkoj 2012. godine u okviru EU projekta za procene zdravstvenih rizika od arsena i Programa za molekularnu biologiju pod vođstvom Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu otkrilo je da dugoročno izlaganje niskim količinama arsena u vodi za piće može biti povezano sa bazocelularnim karcinomom, što je najčešće oblik raka kože. To je utvrđeno čak i za količine koje su tek neznatno povišene u odnosu na zakonski dozvoljeni limit od 10 µg/L. Lokalni mediji u Mađarskoj su nakon toga izvestili da svake godine 300 ljudi umire zbog dugotrajnog izlaganja arsenom iz pijaće vode, pozivajući se na rezultate istraživanja mađarske Službe za javno zdravlje i medicinski nadzor, ANTSZ. Istraživanje je pokazalo da se 102 grada, varošice i sela u Vojvodini – sa ukupno 653.160 stanovnika – nalaze u zoni opasnosti. Sva ta mesta snabdevaju se vodom iz pogona koji nisu opremljeni tehnologijom za uklanjanje arsena iz podzemnih voda. NAJUGROŽENIJA VOJVODINA Oko 923.000 ljudi pije kancerogenu vodu iz javnih vodovoda u istočnoj Hrvatskoj, severnoj Srbiji i južnoj Mađarskoj, pokazalo je naše istraživanje. Hiljade ljudi u Rumuniji koji piju vodu iz sopstvenih bunara takođe bi mogli biti ugroženi. U sve četiri zemlje maksimalna dozvoljena količina arsena je 10 mikrograma po litru, µg/L. To je limit koji preporučuje SZO i koji propisuju zakoni EU koje prihvataju i mnoge zemlje koje još nisu članice, uključujući Srbiju. Ali BIRN je otkrio da je u desetinama gradova, varošica i sela količina arsena višestruko veća, uprkos prihvaćenoj obavezi da se voda za piće prečisti. U Novom Bečeju nivo arsena je čak 27 puta viši od dozvoljenog. Najveći problemi su u Vojvodini jer ovde više od 653.000 ljudi koristi kancerogenu vodu iz vodovoda. Oko 173.000 ljudi u Hrvatskoj i 100.000 u Mađarskoj izloženo je količinama arsena iznad dozvoljenih limita. GRAĐANI STALNO UPOREĐUJU: Flašrana i voda iz kikindskih slavina Pre pet miliona godina, područje danas poznato kao Panonska nizija pokrivalo je plitko more koje je zahvatalo delove današnje Hrvatske, Srbije, Mađarske i Rumunije. Pre nego što je nestalo, more je ostavilo sloj sedimenta debeo nekoliko kilometara. Zajednice koje su danas naseljene u ovom basenu dobijaju vodu za piće iz dubokih bušotina u sedimentu koji je bogat neorganskim arsenom zbog raspadanja minerala i ruda. Za razliku od organskog arsena koji je često prisutan u ribama, istraživanja pokazuju da se neorganski arsen taloži u telu tokom vremena i može biti smrtonosan. Višedecenijska istraživanja izloženosti arsenu u vodi za piće sprovođena širom sveta ukazuju na povezanost sa rakom bešike, bubrega, jetre i pluća. Toksikolozi kažu da arsen takođe škodi kardiovaskularnom sistemu. Ne postoje istraživanja koja bi pokazala kako prisustvo arsena u vodi za piće utiče na ljude u Vojvodini. Takve studije ne postoje ni za istočnu Hrvatsku. Voda je bezbedna za piće u Novom Sadu, ali Zrenjanin, gde živi 77.000 stanovnika, nalazi se u jednoj od najugroženijih zona. U poslednjih šest meseci ovde je nivo arsena u vodi iznosio i do 194 µg/L. Subotica, grad sa gotovo 106.000 stanovnika, na nekim mestima ima i do 99 µg/L arsena u vodi, mada lokalne službe za javno zdravlje tvrde da 80 odsto stanovnika koristi čistu vodu zahvaljujući pogonu za prečišćavanje izgrađenom 1991. Pokrajinska sanitarna inspekcija u Vojvodini nije odgovorila na pitanja o tome koji organi vlasti su propustili da zabrane korišćenje takve vode za piće. NEODGOVORNOST VLASTI NAJUGROŽENIJI: Novi Bečej Najalarmantniji su rezultati iz Novog Bečeja čijih 13.010 stanovnika koristi vodu u kojoj sadržaj arsena iznosi čak 273 µg/L. Iako je to čak 27 puta više od zakonski dozvoljenog maksimuma, vlasti nisu zabranile korišćenje vode za piće ili obezbedile alternativne izvore snabdevanja. „Voda je proglašena za ’tehničku’ pre deset godina”, kaže predsednik opštine Saša Maksimović, što znači da je pogodna samo za korišćenje u industrijske svrhe. Ali među stanovnicima koje je BIRN intervjuisao malobrojni su oni koji znaju da je voda opasna za piće, a na veb-stranici lokalnog vodovodnog preduzeća “Komunalac” ne pominju se nikakvi rizici. Preduzeće nije odgovorilo na naša pitanja. „Većina ljudi, možda i 90 odsto njih, pije vodu iz slavine i tako će biti sve dok se ne izda zvanično saopštenje kojim se zabranjuje korišćenje vode za piće“, rekla je Nevena Subotić, predstavnica opozicije u skupštini Novog Bečeja. Nemanja Vasković, vlasnik bara i restorana na obali Tise u Novom Bečeju, kupuje flaširanu vodu za svoju porodicu, ali samo zato što mu se ne sviđa žuta boja i odbojan miris vode iz slavine. Neki meštani kažu da voda izgleda kao da je iz „neke bare“. „Ne znam kakav je nivo arsena, ali znam da je voda loša“, rekao je Vasković. Po njegovoj proceni za flaširanu vodu plaća najmanje 30 evra mesečno. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku prosečna neto mesečna plata u Novom Bečeju iznosi oko 293 evra. „Mislim da 75 odsto ljudi u Novom Bečeju ne može da priušti sebi da kupuje flaširanu vodu“, kaže Vasković. Brigama zbog kvaliteta vode doprinosi i zastarela vodovodna infrastruktura u Novom Bečeju. Prema rečima predsednika opštine Saše Maksimovića, 60 odsto gradskih cevi je od azbesta, što je još jedan poznati karcinogen. Takođe, cevi su toliko stare da grad oko 40 odsto vode gubi usled curenja na instalacijama, kaže on. SAMO JEDAN POGON SA PREČISTAČEM Početkom februara 2018, Novi Bečej je dobio donaciju od 967.000 evra od Uprave za kapitalna ulaganja Vojvodine da započne izgradnju pogona za prečišćavanje vode. Maksimović je izjavio za lokalne medije da će prva od tri faze izgradnje biti završena do proleća 2019, ali nije rekao kada će pogon biti kompletiran. EKO ČESMA GASI ŽEĐ: Jasminka Popov na javnoj česmi u Kikindi Prošlog maja Kikinda je potpisala ugovor o zajmu od šest miliona evra sa nemačkom državnom razvojnom bankom KfW za izgradnju pogona za prečišćavanje. Pogon treba da počne sa radom 2019. Kancelarija gradonačelnika nije odgovorila na pitanja o vodosnabdevanju u Kikindi i izgradnji novog pogona. Pogon u Kikindi je jedan od malobrojnih u Vojvodini koji će rešiti problem arsena. Zvaničnici u pokrajinskoj vladi, uključujući Vuka Radojevića, sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, odbili su zahteve za intervju i nisu odgovorili na pitanja koja su im dostavljena elektronskom poštom, uključujući i pitanja o investicijama pokrajinske vlade u prečišćavanje vode. Cena čiste vode Uklanjanje arsena iz podzemnih voda predstavlja veliki problem zbog visokih troškova takvih projekata. Stanovnici Zrenjanina još čekaju da vide šta će se dogoditi sa računima kada novoizgrađeni pogon za prečišćavanje počne da radi. Prema ugovoru zaključenom između grada i italijanske kompanije koja je izgradila pogon, a koji je objavljen na veb-stranici lokalnog vodovoda, prečišćavanje će uvećati cenu za 0,28 evra po kubnom metru vode. Mada će najveći deo tog povećanja biti prebačen na potrošače, gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić kaže da cena vode neće biti viša od cene u Beogradu ili Novom Sadu. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku prosečna plata u Zrenjaninu je iznosila 371 evro mesečno. Prosečna mesečna plata u Novom Sadu je 458 evra, a u Beogradu 501 evro. Istraživanje BIRN-a je pokazalo da je u poslednjih pet godina uređajima za uklanjanje arsena opremljen samo jedan veći pogon za preradu vode, onaj u Zrenjaninu. Završetak projekta koji zajedno izvode dve kompanije za prečišćavanje vode, Zilio iz Italije i Synertech iz Srbije, odlagan je više puta. Prvobitno je bilo planirano da radovi budu završeni do kraja 2015. Radovi su obustavljeni kada grad nije uspeo da obezbedi garanciju za isplatu 5,6 miliona evra koja bi pokrila cenu minimalne količine prečišćene vode za prve tri godine rada fabrike. Konačno je vlada Republike Srbije obezbedila garanciju. Nenad Obradović, generalni direktor Synertecha koji je rukovodio projektom izgradnje, izjavio je u januaru, gotovo šest meseci po završetku fabrike – da pokrajinska sanitarna inspekcija još nije izdala dozvolu za rad. Dodao je da analize pokazuju da je voda iz pogona savršeno čista. Razlog za uskraćivanje dozvole, rekao je, jeste zakon koji zabranjuje da kompanije u privatnom vlasništvu distribuiraju vodu za piće. Prilikom posete Zrenjaninu krajem januara, premijerka Srbije Ana Brnabić je izjavila da grad treba da preuzme pogon od privatnih investitora da bi se ovaj problem rešio, ali ne zna se koliko dugo bi to moglo da potraje. Kako su javili lokalni mediji početkom marta, očekuje se da Zrenjanin ubrzo dobije zdravu vodu, jer su Vlada Srbije i privatni investitor postigli dogovor o preuzimanju postrojenja. Iako se tačna cena još uvek ne zna, spominje se cifra od osam miliona evra. REŠENJE SU MIKROSISTEMI Subotica je u oktobru objavila da je kod Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj obezbedila sredstva u iznosu od 5,5 miliona evra za izgradnju pogona za čišćenje vode od arsena. U lokalnim medijima je objavljeno da bi radovi trebalo da budu završeni u oktobru 2019. SNABDEVANJE CISTERNOM: Prizori koji se ne zaboravljaju Božo Dalmacija, šef Katedre za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, rekao je da je jedan od mogućih načina da se sistem vodosnabdevanja u Vojvodini dovede u red izgradnja „mikrosistema“, malih pogona za prečišćavanje u svakoj opštini. „To bi koštalo do 700 miliona evra za čitavu Vojvodinu“, kaže on. „Možemo ukazati na probleme sa vodom i u okviru poglavlja 27 pregovora sa Evropskom unijom i konkurisati za sredstva iz EU fondova.“ Pregovaračko poglavlje 27 za pristupanje EU odnosi se na životnu sredinu, uključujući i kvalitet vode. Zemlja već ima pristup pretpristupnim fondovima iz kojih je 160 miliona evra izdvojeno za ekološke probleme za period do 2020. S druge strane granice sa Srbijom, u Vojvodini, neuspeh ove pokrajine da vodu učini ispravnom za piće ostavlja gorak ukus. U Novom Bečeju meštani se šale da lokalno preduzeće za vodosnabdevanje više brine o cveću na promenadi kraj Tise nego za stanovnike. Kada je toplotni talas poznat kao Lucifer pogodio Evropu prošlog avgusta i doneo u Novi Bečej najviše temperature zabeležene u poslednjih 130 godina, zaposleni iz vodovoda su svakodnevno zalivali petunije na gradskoj promenadi. „Svima su ruke vezane“, kaže Nevena Subotić, predstavnica opozicije u skupštini koja je kritikovala vladu zbog toga što još nije objavila zabranu korišćenja vode za piće. „Građani ne mogu da kupuju vodu, a nijedna lokalna samouprava ne može sama da finansira izgradnju skupih pogona. To je začarani krug i svi čekamo da se pojavi spasilac.“ The post Ko truje Srbiju arsenom? appeared first on Global Serbia.

Voždova papula

Karađorđe ga je jeo zgnječenog kao pire, gurmani bi radije sa nekim suvim rebarcetom ako može, ali ovo povrće je uvek bilo inspirativno i za kuvare i za domaćice Dovoljne su dve šake pasulja da se cela familija najede, to znaju mnogi, jer pasulj je bez sumnje najpopularnije narodno jelo. Priprema se na različite načine, a specijaliteti kojima se gurmani raduju jesu: vojnički pasulj, šumski, hajdučki, primorski, srpski, kordunski, šarplaninski, već u zavisnosti od toga šta se u njega stavlja, kako se kuva. U mnoštvu recepata mogu se pročitati i mnoga objašnjenja o jelima koja se služe širom planete, jer Evropljani ga kuvaju na italijanski, norveški, grčki, rumunski način. U Americi ima na stolu i onog meksikanskog, kostarikanskog, salvadorskog, paragvajskog, gvatemalskog. U Australiji ga kombinuju sa različitim vrstama mesa, počev od ovčetine, piletine, guščetine i ribe, pa do voća: banana, šljiva i jabuka. Nađe se u pasulju tu i tamo i turšija, a o začinima poput nane, žalfije, karanfilića i šafana da i ne govorimo. NAJPOPULARNIJE NARODNO JELO: Dve šake nahrane celu familiju Kulinari su se pasuljem dobro zabavili i pripremili od njega veštim rukama i ćufte, knedle, rolate, čorbe, punili njime sarme i paprike, oni najhrabriji su mu dodali i šećera, čokolade i ostalih finih stvari i – pretvarali ga u kolače i torte. Jedna od formi pasulja ostala je u istorijskim spisima, kao omiljeno jelo vožda Karađorđa: kažu on je obožavao papulu, pire od pasulja, kome se posle gnječenja kuvanih zrna dodavala vruća mast, so i aleva paprika. Evo nekoliko recepata, koje možda niste znali do sada, pa ih probajte: SA REBARCIMA Potrebno je 500 gr pasulja, 500 gr svinjskih rebara, 50 gr suve slanine, 3 glavice rnog luka, 4 čena belog luka, 2 šargarepe, koren peršuna, 2 kašike pirea od paradajza, sveža ljuta papričica, lovorov list, aleva paprika, ulje, so, biber. SVAKO KUVA NA SVOJ NAČIN: Prave se od njega kolači i torte Natopiti pasulj uveče, ujutru ga kuvati u puno vode, proediti i naliti novom toplom odom. Dodati izrendanu šargarepu, peršunov koren, luk prethodno iseckan i propržen na ulju kao i suva rebra. Kuvati domk pasulj omekša, a onda ga zapržiti iseckanom proprženom slaninom kojoj se doda seckani beli luk, isečena papričica, aleva paprika i pire od paradajza. Sipati u pasulj, dodati i jedan lovorov list, kuvati još desetak minuta i poslužiti uz salatu od paprika. TURSKI SA ĆURETINOM Potreban je komad mladog ćurećeg mesa, 200 gr belog pasulja, dve glavice crnog luka, 2 čena belog luka, 250 gr boranije, plavi patlidžan, 5 zelenih svežih paprika, 100 gr masline, peršunov list, 2 aradajza, ulje i so. Natopiti pasulj, kuvati, procediti ga kao što je već uobičajeno, a onda obariti u potpunosti pazeći da se zrna ne raspadnu. Meso iseći na komade, pržiti ga na ulju i malo nalivati vodom da omekša. Posebno ispržiti iseckan luk, zgnječen beli luk i boraniju. Kada boranija omekša, dodati plavi patlidžan, oljušten i isečen paradajz, kao i masline. Sve zajednodinstati pola sata i na kraju u to dodati izdinstanu ćuretinu sa saftom, kao i kuvani pasulj. Sve zajedno kuvati još pet minuta, dosolitii posuti peršunovim lišćem. HAJDUČKI Kuva se na isti način kao i prethodni sa rebarcima, s tim što se prilikom kuvanja, uz šargarepu i koren peršuna u pasulj dodaje i seckani koren elera, a jelo zapržava brašnom i alevom paprikom razmućenim u malo vode. RADOST ZA GURMANE: Najhrabriji su dodavali čokoladu i šećer Potom dolazi ono hajdučko: ražnjić na kome se rasporedi komadić svinjske džigerice, pečurke, suva slanina, malo crnog luka. Ispeći ražnjiće na roštilju pazeći da luk ne zagori. Služiti uz pasulj, a ko voli staviće džigericu i ostale zalogaje sa štapića direktno u pasulj u tanjiru. ČORBA SA KUPUSOM Potrebno je 200 gr belog pasulja, 300 gr slatkog kupusa, 2 glavice crnog luka, 2 karanfilića, lovorov list, 200 gr suve slanine, 3 čena belog luka, ulje, biber, so. Pasulj uveče potopiti u hladnu vodu, potom ga naliti sa puno hladne vode, kuvati, proceditii naliti toplom vodom u koju se doda list lovora. Na ulju propržiti iseckani crni luk i kupus, dodati karanfilić, zgnječeni beli luk, pa dodati i pasulj sa vodom u kojoj se kuvao. Nastaviti kuvanje da povrće omekša, posoliti, pobiberiti. Propržiti sitno sečenu slaninu i dodati je u čorbu pre služenja. PIRE (PAPULA) Potrebno je 500 gr belog pasulja, 3 čena belog luka, 1 dl mleka, lovorov list, ljuta aleva paprika, ulje, so, biber. Kuvati pasulj u dosta vode, procediti i kuvati nalivenog toplom vodom sa lovorovim listom. Kuvani pasulj procediti, propasirati, dodati mu toplo mleko i na ulju propržiti beli luk, posoliti, pobiberiti, dobro izmešati i oblikovati na tanjiru u vidu polulopte. Preliti pasulj toplim uljem, posuti alevom paprikom preko masti, a onda poslužiti uz pržene kobasice i salatu od kiselih paprika. NA VISOKOJ CENI: Vojnički pasulj ŠOLET Potrebno je 500 gr pasulja, 250 gr svinjskog mesa bez kostiju, 250 gr goveđeg mesa bez kostiju, 250 g ovčijeg mesa bez kostiju, 4 glavice crnog luka, peršunov list, ljuta aleva paprika, so, biber. Pasulj natopiti dan ranije u hladnoj vodi, ocediti, kratko prokuvati i ocediti. Meso iseći na komade, izmešati sa sitno seckanim crnim lukom, biberom i alevom paprikom i posoliti. U posudu za kuvanje ređati po redovima pasulj i pripremljeno meso, zaliti vrelom vodom do gornje ivice pasulja i kuvati, povremeno nalivajući još vode. Kuvani šolet posuti sa puno seckanog peršuna i služiti uz salatu od kupusa. The post Voždova papula appeared first on Global Serbia.

Ko je Dejvid Petreus

Istraživanje sprovedeno na Balkanu tokom poslednjeg tromesečja 2017, ekskluzivno za Opservatoriju novinarstva, pokazuje kako se neprijateljski general, šef tajne službe i stručnjak za propagandu nametnuo bombardovanoj naciji kao guru objektivnog informisanja Vrtoglavi karijerni put Dejvida Petreusa, od glavnokomandujućeg međunarodnih snaga u Iraku i Avganistanu, preko šefa CIA, do direktora finansijskog giganta KKR i medijskog magnata, svedoči o uspostavljanju novog oblika moći: vojno-bezbednosno-finansijsko-medijske. Celog života Petreus je gradio karijeru dodvoravajući se najvišoj moći. Njegov prelazak s vrha vojnih i bezbednosnih struktura u redove finansijera uglavnom se naziva penzionisanjem ili ostavkom. Pre bismo ga mogli posmatrati kao unapređenje. VARVARI S VOL STRITA Karijera Dejvida Hauela Petreusa sledi istu uzlaznu liniju i istu crvenu nit: manipulaciju percepcijama. Njegov slučaj ilustruje radikalnu promenu sveta informacija. Pre njega, niko nije mogao ni da zamisli nekadašnjeg šefa obaveštajne službe na čelu medija, pogotovo ne u zemlji na čijem uništenju je radio. Ovaj neprijateljski general, šef tajne službe i stručnjak za propagandu nametnuo se u medijima bombardovane nacije pod izgovorom da će joj obezbediti objektivno informisanje. Zaista zapanjujući potez. Ali ništa ne šokira osvojena srca i umove. VARVARI SA VOL STRITA: Kompanija KKR Sedamdesetih i osamdesetih godina, KKR je bio predvodnik LBO-a (leveraged buyout) ili „kreditnog otkupa” tj. preuzimanja preduzeća pomoću masivnog zaduživanja. Izumitelj tog koncepta Džerom Kolberg ubrzo je postao zabrinut „preovlađujućom pohlepom koja prožima poslovni život” i napustio fond koji je osnovao, ostavljajući samo svoje K na početku skraćenice. Nakon njegovog odlaska, drugo K, Henri Kravis, izazvaće pravi bum LBO-ova donoseći KKR-u nezavidni nadimak „varvara s Vol strita” (bestseler i film Varvari na kapiji posvećeni su njihovom istorijskom LBO-u korporacije RJR Nabisco). KKR će ostati prvak te metode iako ona često dovodi do rasparčavanja, pa i bankrota otkupljenih preduzeća, kao što je bio slučaj s njihovim drugim istorijskim LBO-om: Energy Future Holdings. Istu metodu danas primenjuje francuski tajkun Patrik Drai koji je svoje medijsko carstvo izgradio na kolosalnom dugu. Krajem 2016, Donald Tramp ima u vidu Petreusa kao kandidata za šefa američke diplomatije, ali on ipak ostaje u KKR-u, ubuduće kao partner. Kravis i Petreus su takođe članovi Saveta za međunarodne odnose i redovni učesnici sastanaka Bilderberg grupe. Džerusalem post je Kravisa svrstao na 38. mesto liste najbogatijih Jevreja. UČVRŠĆUJU PREVLAST: Novi projekat zove se SBB Po prelasku u svet biznisa, bivši javni službenik odmah se dokazuje uvećanjem ionako impresivnog portfolija KKR-a. Te 2013. godine, fond ostvaruje svoju prvu direktnu investiciju u Srednjoj i Istočnoj Evropi kupovinom Junajted grupe (SBB/Telemah) za iznos koji nikada nije objavljen, ali se procenjuje na preko milijardu evra. KO KOGA KRIJE? Naredne 2014. godine, KKR učvršćuje prevlast. Preko Junajted grupe, kupuje turbo-folk giganta industrije zabave Grand produkciju, i preuzima kontrolni paket crnogorskog kablovskog operatera BBM. Postaje suvlasnik najposećenijeg informativnog sajta u Srbiji Blic.rs, otkupom 49 odsto digitalnog dela švajcarske medijske grupacije Ringijer. Najzad, KKR pokreće sopstvenu regionalnu televiziju N1 TV, ekskluzivnog partnera Si-en-ena, sa studijima u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu. Tim kontroverznim potezom, Junajted grupa objedinjuje distribuciju i produkciju medijskih sadržaja. PRVA REGIONALNA TV STANICA KKR-A: Kablovska televizija N1 Grupa 2015. godine čini još jedan presedan kupovinom slovenačkog Tušmobila, što je prvi put da kablovski operater preuzme operatera mobilne telefonije. Dalje, 2017. otkupljuje aktivnosti Central European Media Enterprises (CME) u Hrvatskoj i Sloveniji, uključujući najgledaniji hrvatski kanal TV Nova, čiji večernji dnevnik je najgledanija emisija u zemlji; kao i POP TV, čiji dnevnik 24ur jeste vodeći slovenački informativni program. Za sve to vreme, Junajted grupa nastavlja da proširuje svoje aktivnosti na fiksnu i mobilnu telefoniju i da guta konkurente, kao što su BHB Cable TV (BiH), M-kabl (Crna Gora), i Ikom (Srbija). Dva miliona korisnika Junajted grupe Junajted grupa je objedinjavala najveće internet provajdere i operatere kablovske i satelitske televizije u bivšoj Jugoslaviji sa skoro dva miliona korisnika: SBB (Serbia Broadband) – najveći kablovski operater i internet provajder u Srbiji sa 700.000 korisnika; Telemah – glavni kablovski operater i internet provajder u Sloveniji i Bosni i Hercegovini; Total TV – prva mreža satelitske televizije u Srbiji, prisutna u šest zemalja bivše Jugoslavije; NetTV Plus – glavni operater televizije preko interneta; Junajted medija – televizijski kanali Sport klub, Sinemanija, Ultra, Mini ultra, Lov i ribolov; CAS Medija – najveća agencija za prodaju reklamnog prostora na kablovskoj i satelitskoj televiziji; „Finansijski varvari” su pod Petreusovom komandom izgradili pravu medijsku imperiju, no to su učinili veoma diskretno, držeći se podalje od pažnje javnosti. Retka, snebivljiva i zakasnela istraživanja na kraju su ipak razotkrila poneki detalj. Tako je 2015. Izveštaj o vlasničkoj strukturi i kontroli medija u Srbiji Saveta za borbu protiv korupcije identifikovao netransparentnost medijskog vlasništva kao prioritetni problem. Naredne godine, vlasnička struktura Junajted grupe našla se predmetom istraživanja koje je sproveo slovenački magazin Delo u saradnji s Projektom izveštavanja o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP). Njihov članak “Na tamnoj strani Telemaha” najzad je stanovnicima regiona pružio priliku da zavire iza kulisa svog najvećeg izvora informacija. Tamo će pronaći lavirint fantomskih of-šor kompanija, koje niču u poreskim rajevima kao pečurke da bi sakrile izvorne vlasnike i njihove finansijske tokove. SRBIN I AMERIČKI AMBASADORI USPEŠAN ČOVEK IZ SENKE: Dragan Šolak Velika meta tog istraživanja bio je Srbin Dragan Šolak. On je 2000. godine u Kragujevcu osnovao lokalnog kablovskog operatera KDS, i dok je njegov start-ap strelovito napredovao, prerastajući 2002. u SBB , 2012. u SBB/Telemah i 2013. u Junajted grupu, uvek je uspevao da zadrži direktorsku fotelju. To nije bila nikakva tajna. Pravo otkriće istraživanja glasi da Šolak ujedno zadržava i 20 odsto akcija, skriven iza preduzeća Gerrard Enterprises koje je osnovao 2001. na Ostrvu Man. Depeša Majkla Polta Depeša iz 2007. u potpunosti je posvećena SBB-u, počev od samog naslova Serbia broudbend posluje u neprijateljskom okruženju. Šolak se pojavljuje kao glavni sagovornik ambasade, do te mere da se možemo upitati o prirodi njegovog odnosa sa američkom diplomatijom. Potpisnik, ambasador Majkl Polt, prenosi Šolakovu zabrinutost u Vašington i dodaje svoj izveštaj o udruženim naporima američkih diplomata i investitora da reše problem. Njihov izgovor: sprečiti tržišnu dominaciju javnog operatera Telekoma koji „koristi agresivne taktike i politički uticaj” da obezbedi monopolistički položaj. Danas shvatamo da je ambasador radio upravo ono za šta je optuživao Telekom, samo u korist SBB-a. Depeša je datirana 1. juna 2007, a 27. juna je objavljeno istorijsko zaključenje prvog LBO-a u Srbiji kojim je SBB prešao u ruke Mid Europa partners. Taj „kralj kabla”, redovno „nedostupan za medije”, je novi poslovni magnat u razorenom ekonomskom pejzažu i novi bogataš među osirotelim zemljacima, s privatnim avionima, vilom na Ženevskom jezeru i terenom za golf koji je pripadao kralju Jugoslavije (Petreusov život na visokoj nozi takođe je bio tema govorkanja, sve do članaka u Hafpostu i Vašington postu). Srbin u regionu gde su nacionalni rivaliteti vazda aktuelni, opsenar koji otvara tri of-šor preduzeća dnevno i izvodi „sad ga vidiš sad ga ne vidiš” s milionima evra ‒ i sve to bez plaćanja poreza ‒ mnogo je razloga da novinari Dela i oni koji su pošli njihovim stopama (Nacional, Jutarnji list, Ekspres…) upere reflektore u Šolaka. A i rizik je bio manji nego da su sledili trag krupne divljači. Istraživanje Dela s ciljem da se razmrse pipci vlasničke strukture Junajted grupe razjasnilo je bar jednu stvar: vlasnici se kriju iza niza paravana. Bilo je manje jasno da li se Šolak nalazio među vlasnicima ili među paravanima. Šolak nije radio sam. Njegovi preko-atlantski finansijeri, među kojima i KKR, bili su većinski partneri u svim operacijama. Oni su ti koji su ga ostavljali na čelu Junajted grupe i koji su bdeli nad njegovim vrtoglavim usponom od samog početka, o čemu svedoči depeša ambasade SAD u Beogradu objavljena na Vikiliksu. Šteta je što taj izvor do sada nije uziman u razmatranje iako je lako dostupan na internetu. SAVETNIK SBB-TELEMAHA: Bivši ambasador SAD u Srbiji Kameron Manter Poltov naslednik Kameron Manter je nakon diplomatije nastavio karijeru u Mid Europi kao savetnik SBB-Telemaha u vreme pregovora s Petreusom 2013. godine. Poltov prethodnik, znameniti Vilijam Montgomeri, prvi koji je imenovan nakon NATO bombardovanja 1999. i obojene revolucije 5. oktobra 2000, uticajan poput imperijalnog prokonzula, bio je poslovni partner izvesnog Brenta Sadlera. Taj gospodin je u vreme bombardovanja bio dopisnik Si-en-ena iz Beograda, a sada je predsednik N1 TV, vodećeg kanala Junajted grupe, ekskluzivne filijale Si-en-ena u Istočnoj Evropi. (NASTAVIĆE SE) The post Ko je Dejvid Petreus appeared first on Global Serbia.

PATRIJARH: Ne damo Kosovo za Evropu

Želimo da budemo deo Evrope, ali ne pod uslovima koje oni nude, poručio je patrijarh srpski Irinej u vaskršnjem intervjuu TV Hram i zapitao: koji bi domaćin dao veliki deo svoje otadžbine samo da bi ušao u neki savez Кosovo i Metohija je naša najveća rana, kaže srpski patrijarh Irinej i ističe da mu je drago što vidi da se vrh države ozbiljno i hrabro bori sa problemima na tom prostoru. „Drago mi je što se vrh naše države ozbiljno i hrabro bori sa problemima КiM. A čini mi se da se malo i situacija u svetu menja. Nema nekog velikog koraka ali je to ipak prisutno. Dobijamo utisak da se oni menjaju u korist našeg naroda. Кakve će plodove to doneti, ostaje da se vidi”, rekao je patrijarh. Ne sumnja, kaže, u veliki napor koji čini državni vrh da odoli tom, kako kaže, velikom iskušenju i da pojedine zemlje promene svoje mišljenje i stavove o Кosovu i Metohiji. Decu vakcinisati, SPC nije protiv transplantacije Stav Crkve je da deca treba da budu vakcinisana, ali da istovremeno roditelji treba da budu dovoljno dobro informisan o prirodi vakcine, rekao je patrijarh srpski Irinej i dodao da Crkva nema ništa protiv transplantacije organa, ali pod određenim uslovima. „Nadamo se da je današnja medicina dostigla to savršenstvo da ponudi nešto korisno za očuvanje života”, rekao je poglavar SPC u vaskršnjem intervjuu za TV Hram. On kaže ne može ni da zamisli da bi medicina mogla da izmisli nešto čime bi putem vakcine ubijala. Nažalost, dodao je, ima i takvih slučajeva, ali to su činili neprijatelji drugoj strani. „Ali u jednom mirnom vremenu mislim da sve ono što medicina nudi treba prihvatiti, jer ona želi da pomogne onima koji imaju potrebe za pomoći ove vrste”, kazao je i istakao da je „stav Crkve da deca treba da budu vakcinisana”. Prema njegovim rečima, Crkva ima stav i kada je u pitanju transplantacija organa. „Imajući u vidu reči Hristove zapisane u Jevanđelju da nema veće ljubavi od one ako neko da život svoj za bližnjeg svog”, rekao je prvi među jednakima, istakavši da presađivanje organa zdravih i davanje bolesnima je veliko delo anđeoske ljubavi i tu Crkva nema ništa protiv. „Crkva podržva takvo mišljenje i takav stav, samo postavlja nekoliko uslova, a to je da davanje organa bude dragovoljno, dragovoljno od onih koji daju i koji ga primaju. Isto tako da se vodi računa da se ne dovodi u pitanje život darodavca, da bude bez opasnosti, a to je današnja medicina svakako u mogućnosti da uradi”, naveo je patrijarh. „Verujem da će njihov napor doneti ploda, kao što verujem da će mnoge države koje su se pokazale kao teški neprijatelji videti situaciju i da će zauzeti drugačiji stav”, rekao je parijarh u intervjuu za TV Hram. Nažalost, ističe patrijarh, КiM je naša velika rana. „Ono što se danas dešava na КiM, današnje stradanje Srba, pravoslavlja na КiM možda je najveće u odnosu na stradanja koja su bila u prošlosti. Mislim, ne grešim, da je sadašnje stradanje pravoslavlja na КiM najveće stradanje u istoriji”, naveo je patrijarh Irinej. SRPSKA VELIKA RANA: Prizori sa Kosova i Metohije Кao jednu od velikih tragedija navodi to što je narod prognan sa КiM i čini mu se, kaže, da je sadašnji egzodus možda najveći u istoriji КiM. „Nažalost, neke države koje smo smatrali prijateljima, pokazalo se da nam to nisu bili ili to bar danas nisu. I to je veliko razočaranje i izvesno otrežnjenje zbog nekih stvari, da ne kažem zabluda”, naveo je patrijarh. Prvi među arhijerejima ističe da ne može da zamisli Srbiju bez КiM. „Srbiju bez Dečana, Pećke Patrijaršije, Gračanice, Bogorodice Ljeviške i drugih svetinja naših, niti Кosovo koje je zaliveno krvlju onih koji su ga branili od neprijatelja i koji su ostavili svoje kosti na toj svetoj zemlji, da jednoga dana ne bude Srbija”, rekao patrijarh. Crkva se, kaže, nada da to nećemo doživeti. STAV CRKVE O KOSMETU JASAN KAO SUNCE Stav Crkve po pitanju Кosova i Metohije je jasan, jasan kao dan, kao sunce, jer SPC je svoju istoriju počela na tom prostoru, na kojem je Pećka Patrijaršija bila i ostaje rezidencija srpskih patrijaraha i Srpske crkve, poručio je srpski patrijarh Irinej. U vaskršnjem intervjuu za TV Hram, patrijarh pita koliko se Srpska crkva nada pomoći jedne ispravne politike sveta u kome živimo i odgovara da se Srpska crkva nada samo u svoje svete na Кosovu i Metohiji. NEMA KOSMETA BEZ SVETINJA: Pećka patrijaršija Na КiM su sveta tela Stefana Dečanskog, tamo su, kaže, tela mnogih srpskih arhiepiskopa i patrijaraha, ali i mnogih svetih mučenika, koji su se žrtvoali za КiM. „Verujemo koliko u ovaj svet, toliko u pomoć Božju i nebeske Srbije da Кosovo ne ode u ruke, nažalost, nehrišćana. Priča njihova da im je stalo do naše svetinje je samo priča. Istorija zna kakvi su odnosi bili i šta su mnogi nehrišćani činili na КiM”, naveo je patrijarh. Podsetio je da su mnoge crkve porušene, mnogi proterani, a da ne govorimo, kaže, šta se desilo u našem vremenu. „ Кoliko kuća je spaljeno i uništeno, koliko imanja uništeno, koliko crkva spaljeno i srušeno. A to sve svedoči da je Кosovo otišlo u nečije ruke druge da tu nema mesta i opstanka srpskom narodu. To nije priča, tome svedoči istorija, a pogotovo istorija posle događaja i onog čemu smo svedoci u našem vremenu”, rekao je patrijarh Irinej. CRKVA ĆE USTATI U ODBRANU KOSOVA: Svetinje danas u žici Zato će, poručio je, Crkva uvek stati u odbranu Кosova i Metohije, naših svetinja i mnogobrojnog naroda koji je tamo ostao. „Njih moramo pomoći da opstanu tamo i motivisati one koji su napustili КiM, a nisu ga napustil od ‘zlatnih kolača’, da se vrate svojoj postojbini, svojim korenima, svetinjama i grobljima. To će biti naporan trud i podvig, ali verujemo da neće ostat bez ploda”, naveo je patrijarh SPC Irinej. U EVROPU, ALI NE POD PONUĐENIM USLOVIMA Srpska pravoslavna crkva je danas i u prošlosti bila vrlo bliska Ruskoj crkvi i ruskoj istoriji, želimo da budemo deo Evrope, ali ne pod uslovima koje oni nude, poručio je patrijarh srpski Irinej i zapitao: koji bi domaćin dao veliki deo svoje otadžbine samo da bi ušao u neki savez. KOLIKO JE UNIŠTENIH CRKAVA: Slike uništavanja vekovnih srpskih spomenika „Bogu hvala Rusija danas nije na kolenima, Rusija je miroljubiva zemlja i imaće razumevanja za naše potrebe kao i ranije što je imala i, ako to i bude potrebno priskočiće nam u pomoć”, rekao je srpski patrijarh Irinej u vaskršnjem intervjuu za TV Hram. Patrijarh je zapitao koji je to domaćin i državnik koji bi dao jedan veliki deo svoje otadžbine da uđe u neki savez. „To je van pameti. Ja se nadam da će vrh naše države učiniti sve da odoli tom iskušenju, da nađe ‘modus vivendi’ kako da uspostvi odnose sa tim narodima, ali mora da zna i narod naš da nam je Rusija uvek bila prijatelj i u svakoj nevolji i iskušenju”, rekao je patrijarh. Naše nevolje su, kaže, vrlo velike i kada je tako treba da se obratimo onome koji nam pruža ruku, koju ćemo mi da prihvatimo. „Mi smo i danas i u prošlosti vrlo bliski Ruskoj crkvi i ruskoj istoriji. Te istorijske veze počinju od Svetoga Save. Od tada pa do dan danas mi Ruse osećamo kao svoj narod koji nas sjedinjuje, pripadamo jednom slovenskom narodu, jednoj veri, crkvi i jednoj istoriji. Mnogo puta su Rusi u najkritičnijim trenucima u našoj istoriji stali iza nas, pomagali nam”, naveo je prvi među arhijerejima SPC. Istina, kaže, bilo je adekvantnih odgovora i od Srba prema Rusiji. „Dakle uvek smo bili bliski. Nama nisu strani ne evropski narodi. Mi smo u Evropi. Mi smo deo Evrope, deo kulture evrpskih naroda. Dali smo svoj udeo toj kulturi i naravno koristili se plodovima te kulture, čime se i ponosimo”, jasanje patrijarh. RUSIJA JE UVEK POMAGALA: Bratstvo dva naroda i dve crkve Evropa je, kaže, bar do danas bila hrišćanska Evropa, a šta će biti u budućnosti ostaje da se vidi. „Ima znakova kao da se Evropa hladi prema hrišćanstvu. Nju naseljavaju mnogi narodi koji su vezani za svoju veru i ostaje da se vidi kakva je budućnost evropskih naroda. Mi smo bliski tome narodu, želimo zajednicu sa njima”, istakao je patrijarh Irinej. Ukazao je da im nismo čnili zlo, ali da smo, nažalost, doživeli, bar u naše vreme, teško zlo i nepravdu. „Doživeli smo da su nas oni koje smo smatrali prijateljima uništavali, kažnjavali, rušili i palili i zato moramo biti obazrivi kada se orijentišemo kome biti bliži, a kome biti dalji. Želimo da budemo deo Evrope, ali ne pod uslovima koje oni nude”, poručio je poglavar SP PROMENE USTAVA SPC Patrijarh srpski Irinej najavio je da će na prolećnom zasedanju Sabora biti izneta mišljenja i stavovi o predlozima za promenu Ustava SPC, ali ne veruje, kaže, da će taj najviši crkveni akt tada biti i usvojen, već će to kaže verovatno biti naredne godine. U vaskršnjem intervjuu za TV Hram, patrijarh kaže da Ustav nije dogma, već da reguliše život, a da život piše Ustav. NAJAVA NOVOG USTAVA SPC: Konačnu odluku donosi Sabor „Naravno, zasnovan je na principima – kanonskim, pravnim, moralnim i Crkva je pozvana da to reguliše kroz Ustav i svoj zakon”, naveo je prvi među arhijerejima. Кaže, lično smatra da je važeći Ustav SPC dobar i podseća da su na njemu radile poznate ličnosti iz oblasti Crkve, kanonisti i pravnici, kao i laici, koji su upućeni u materiju. Podsetivši da je aktuelni Ustav donet 1931, patrijarh kaže da su se čule priče da je zahtev za njegovu promenu došao pod uticajem Кarlovačke mitropolije, ovog ili onog… „To su priče bez argumenata. Ali kao što rekoh to nije dogma. Ima stvari koje vreme donosi i odnosi sobom”, kaže patrijarh i podseća da je već bilo takvih slučajeva posle, kako kaže, tzv. oslobođenja. Neke stvari su, objašnjava, izmenjene tada i manje-više, bile su materijalne prirode, što je bilo opravdano. Кasnije se pojavilo mišljenje da neke stvari u sadašnjem Ustavu treba promeniti. „Na tome se radilo pet šest godina, poslednje vreme je reaktivirano i došli smo do jednog predloga. To je samo još uvek predlog. Pozvani su episkopi dobili su taj predlog da prostudiraju i da daju svoje mišljenje”, kaže patrijarh i objašnjava da je u njemu zadržana suština aktuelnog Ustva. Lično, kaže, tom pitanju još nije poklonio dužnu pažnju. „Izaćićemo sa svojim mimšljenjima, a da li će Sabor to da prihvati, jer biće prigovora… Mislim da neće moći ove godine, tako da će to verovatno biti naredne”, kazao je patrijarh Irinej. To je, dodaje, njegovo mišljenje, a da li će biti tako – videćemo. Crkva nema milosti prema dilerima droge Patrijarh srpski Irinej izjavio je danas da su Crkva i narod iznenađeni i duboko potreseni slučajem droge među sveštenstvom i ističe da smo svi mi samo ljudi podložni mnogim slabostima, pa i sveštenik je, kaže, čovek.Međutim, ističe, Crkva za takve ljude nema milosti.„Oni su se ogrešili o živote ljudi. Oni koji treba da se mole Bogu i za zdravlje za spasenje svoje pastve i svoga naroda da se stave u službu da distribuiraju taj otrov, tu smrt, praktično, nemaju mesta u Crkvi”, rekao je patrijarh u vaskršnjem intervjuu za TV Hram.Кaže da on i Crkva očekuju da nadležni episkopi sveštenika koji su umešani u distribuciju droge učine ono što Crkva smatra da treba da se učini.„Tu ne može biti milosti, za mnoge druge slabosti ljudske možemo imate razumevanja ali za takve stvari koje su motivisane korišću jer oni su dobijali korist od te delatnosti, nema milosti ni razumevanja”, kazao je prvi među jednakima.Smatra da u tim slučajevima nisu krive institucije, već da je u pitanju čovek. „Кad čovek izgubi kvalitet čoveka i ličnosti i kada se prepusti drugim interesima, svetskim ili telesnim, onda zaista prekida svaki razgovor. Na sreću to su ipak izuzeci, nadamo se izuzeci, ali eto živimo u takvom vremenu gde je prisutno svako zlo i svaka negativnost koja kao što vidimo ne mimoilazi ni vojsku ni Crkvu”, reka je patrijarh.Zato, ističe patrijarh, i Crkva i vojska sa svoje strane mora da zazme ispravan stav prema delikventima.„Ja ne mogu, niti svaki normalan ne može da shvati da sveštenik se spusti tako nisko i da se stavi u službu onijh koji tom tragedijom koja se naziva droga, uništavaju uglavnom mladi svet”, rekao je patrijarh.Istakao je da bez obzira da li je to mlad ili stariji svet, tako nešto se ne može nikada odobriti ni onima koji to čine ni onima koji to raznose, a najmanje da to učini sveštenik.„Svi smo mi ljudi i podložni mnogim slabostima, pa i sveštenik koji je čovek, ali Crkva za takve ljude nema milosti”, poručio je patrijarh. The post PATRIJARH: Ne damo Kosovo za Evropu appeared first on Global Serbia.

Roberts: Spomenik Miloševiću, prst u oko Evropi

Bivši britanski ambasador u SRJ Ajvor Roberts u autorskom članku za ,,Gardijan”: “Glavni zagovornik statue trenutni ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, poznati rusofil i čovek kojeg je Rusija nedavno odlikovala” Predlog da se Slobodanu Miloševiću u Beogradu podigne spomenik predstavlja širu igru moći u Srbiji i na Balkanu, piše u autorskom tekstu za „Gardijan“ bivši britanski ambasador u SRJ Ajvor Roberts. Prema njegovim rečima, za Zapad Milošević je ratni zločinac, a za veliki deo Srba je pored toga i čovek koji je odgovoran za kolaps životnog standarda, izolaciju Srbije i gubitak teritorija na kojem su Srbi bili većina. “Prema tome, odavanje počasti takvom čoveku deluje da nema mnogo smisla. Ali, veliki deo Srba Miloševića vidi i kao simbol otpora Zapadu i čoveka koji je predvodio borbu za srpske nacionalne interese”, ističe Roberts i dodaje da je poznavao Miloševića bolje nego većina stranaca. „Sreo sam ga mnogo puta tokom pregovora o ratovima u BiH i na Кosovu i nema sumnje da je imao šarma i harizme. Ipak, teško da će bilo koji objektivni analitičar reći da Milošević za rezultate koje je postigao za svoju zemlju i region zaslužuje da postane besmrtan u bronzi“, naveo je Roberts. On ističe da u Evropi trenutno postoji podela na zemlje koje veruju da je najbolja mogućnost za mir i prosperitet pri EU i NATO i drugu stranu koja sve zasniva na “uskim nacionalnim interesima i romantičnim interpretacijama prošlosti” Drugoj grupi zemalja se od beskrajnih zahteva koje EU ima za svoje kandidate više sviđa “moskovski model” – “Vlada koju vodi jedan moćan muškarac, a kojeg podržava još moćnih ljudi, gde je korupcija razumno diskretna i gde pažnju ljudi okupiraju šovinizmom”. “Naravno, Moskva želi da svoje interese promoviše u toj grupi i nije tajna da će Rusija učiniti sve što treba kako bi osigurala da pravoslavne zemlje bivše Jugoslavije ne uđu u NATO“, navodi Roberts. On tu ističe da je Miloševićeva vrednost za Moskvu u tome što na njega gledaju kao na nekoga ko se suprotstavio Zapadu, ali i dodaje: “Iako oni koji su ga poznavali znaju da je malo balkanskih političara bilo toliko proamerički i antiruski nastrojeno kao Milošević”. “Upravo je to razlog zbog kojeg bi njegova statua u srcu Beograda bila prst u oko proevropskim snagama Srbije i nije iznenađenje da je glavni zagovornik statue trenutni ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, poznati rusofil i čovek kojeg je Rusija nedavno odlikovala. Dačićev odgovor na to je bio – nikada sankcije Rusiji, nikada članstvo u NATO”, ističe Roberts. On ističe i da Evropska unija “nema nikakav plan za region, već ga pušta u ruke Rusije”. “Dok sam bio u Beogradu tokom devedesetih godina prošlog veka pomagali smo da se tamo održi plamen demokratije u najmračnijim trenucima tog regiona. Vašington i London prave velike greške napuštajući ovaj deo Evrope i bilo bi bizarno ako bi čovek koji predstavlja sve ono protiv čega smo se borili sada zbog našeg nemara postane besmrtan u bronzi”, zaključuje Roberts. The post Roberts: Spomenik Miloševiću, prst u oko Evropi appeared first on Global Serbia.

HOROSKOP

Block title

Dijaspora

Magazin