Pre samo mesec dana, putnici su kretali na avanturističko putovanje ka nekim od najudaljenijih ostrva na svetu. Susreti sa kitovima, delfinima i pingvinima bili su pred njima, dok su ih prizivali prizori ledenih prostranstava, strmih litica i talasastih zelenih brežuljaka.
Sada su izolovani u svojim kabinama, zarobljeni na brodu usidrenom u Atlantiku, preduzimajući sve što mogu kako bi se zaštitili od izbijanja smrtonosnog virusa.
Za gotovo 150 putnika na brodu MV Hondius, naredni dani puni su neizvesnosti.
Nakon izbijanja hantavirusa — koji izaziva umor, temperaturu i može dovesti do otkazivanja organa i smrti — tri putnika su preminula. Još tri osobe za koje se sumnja da su zaražene biće evakuisane u narednim satima, piše CNN.
Politička trvenja
Međutim, situacija se menja iz sata u sat, jer nakon što je javljeno da će doći do evakucije tri osobe i to na Kanarska ostrva, došlo je do političkog spora jer je domaćin to odbio.
Fernando Klavijo, lider Kanarskih ostrva, izjavio je u sredu da se protivi pristajanju broda i zatražio hitan sastanak sa premijerom Španije Pedrom Sančezom. To je u suprotnosti sa stavom španske vlade, koja je, prema navodima državnog emitera TVE, saopštila da će brodu biti dozvoljeno da pristane na Tenerifima, jednom od Kanarskih ostrva, za oko tri dana, piše CNN.
U međuvremenu, još jedan putnik koji je ranije bio na brodu MV Hondius testiran je pozitivno na hantavirus i leči se u bolnici u Švajcarskoj, saopštilo je u sredu švajcarsko ministarstvo zdravlja.
Zdravstvene vlasti naglasile su da izbijanje bolesti ne predstavlja širi rizik po javno zdravlje.
„Nemamo nikakve informacije niti bilo kakav zvanični dokument od vlade“, rekao je Klavijo za špansku radio-stanicu Onda Cero.
„Bez informacija ne mogu da dozvolim njihov ulazak na Kanarska ostrva, jer ne znamo sa čim imamo posla“, dodao je.
Trenutno je brod usidren kod obale Praje, glavnog grada Zelenortskih Ostrva, arhipelaške države uz zapadnu obalu Afrike, gde se medicinsko osoblje ukrcalo na brod i procenilo da su sve tri osobe u stabilnom stanju.
Vest dolazi nakon što je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila da je među ljudima na brodu možda došlo do prenosa virusa sa čoveka na čoveka. Tri osobe su preminule, a više njih se razbolelo.
Gotovo 150 ljudi, uključujući 17 Amerikanaca, i dalje je na brodu MV Hondius, kojim upravlja turistička kompanija Oceanwide Expeditions.
Do sada je identifikovano osam slučajeva hantavirusa, retke bolesti koja se obično prenosi kontaktom sa urinom, izmetom ili pljuvačkom zaraženih glodara. Tri slučaja su potvrđena, a pet se smatra sumnjivim, prema zdravstvenim vlastima.
Holandski bračni par i jedan nemački državljanin su preminuli, dok je jedan britanski državljanin i dalje na intenzivnoj nezi u Južnoj Africi, iako mu se stanje poboljšava. Od tri osobe koje treba da budu evakuisane, jedna je „povezana“ sa nemačkim državljaninom, navodi turistička kompanija.
Šta sledi?
Dva medicinska aviona evakuisaće tri osobe iz Zelenortskih Ostrva, prema navodima tamošnjeg ministarstva zdravlja i turističke kompanije.
Očekuje se i dolazak medicinskog specijaliste koji će pomoći putnicima na brodu.
Nakon evakuacije i transporta u Holandiju, plan je da brod krene ka Kanarskim ostrvima, što će trajati tri dana, navodi kompanija. Španske vlasti će zatim sprovesti potpunu epidemiološku istragu i kompletnu dezinfekciju. Kasnije je navedeno da postoji nada da će brod već do utorka uveče nastaviti put ka sledećoj luci.
Špansko ministarstvo zdravlja saopštilo je da će lekar sa broda MV Hondius, koji je „u teškom stanju“, biti evakuisan na Kanarska ostrva u utorak. Ministarstvo još nije odlučilo koja je najpogodnija luka, ali je potvrdilo da će brod biti prihvaćen na Kanarskim ostrvima, kao najbližoj lokaciji sa potrebnim kapacitetima. Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti radi na utvrđivanju koje osobe sa broda treba hitno evakuisati već u Zelenortskim Ostrvima, dok će ostali nastaviti put ka Kanarskim ostrvima, gde će biti pregledani, lečeni i potom vraćeni u svoje zemlje.
Na brodu su trenutno na snazi stroge zdravstvene i bezbednosne mere, uključujući izolaciju, higijenske protokole i medicinski nadzor. Kompanija je saopštila da je atmosfera „mirna“ i da su putnici „uglavnom pribrani“.
Jedan od putnika, vloger o putovanjima Džejk Rozmarin, govorio je o strahu i neizvesnosti koja se širi brodom.
„Ono što se sada dešava je veoma stvarno za sve nas ovde. Nismo samo priča. Nismo samo naslovi“, rekao je u videu objavljenom na Instagramu, vidno potresen.
Šta oni sada rade na kruzeru?
Fizička distanca se poštuje, a putnici imaju mogućnost da im se obroci dostavljaju direktno u kabine. Dozvoljen je izlazak na spoljne palube radi svežeg vazduha, ali okupljanje u zatvorenim prostorima, poput salona, nije dozvoljeno.
„Oceanwide Expeditions i posada čine sve što je u njihovoj moći da putnike održe bezbednim, informisanim i što je moguće komfornijim u ovim okolnostima“, rekao je, a prenosi CNN.
„Većina ljudi na brodu ovu situaciju doživljava prilično smireno“, rekao je Hato u jednom od video-snimaka koje je objavio sa palube i iz svoje kabine.
On takođe umanjuje strah od daljeg širenja zaraze.
„Ovaj virus nije nov u svetu. Da je trebalo da preraste u epidemiju, to bi se odavno dogodilo“, rekao je.
Drugi putnik, Džejk Rozmarin, rekao je da su, osim onih koji su se razboleli, „svi ostali na brodu dobro i raspoloženi“. Istakao je napore posade da putnike održi bezbednim, informisanim i što je moguće opuštenijim.
Fotografkinja divljih životinja Alehandra Rendon takođe je pohvalila posadu zbog „upravljanja ovako neverovatnom i nesrećnom situacijom“.
Prema navodima turističke kompanije i Svetske zdravstvene organizacije, posada provodi vreme brinući o putnicima i dezinfikujući brod.
I sami putnici daju svoj doprinos.
Hato je rekao da kapetan i uprava redovno obaveštavaju putnike o svim novim informacijama.
„Trudimo se da pratimo preporuke koje smo dobili, kao što su smanjenje direktnog kontakta sa drugim putnicima i što češća dezinfekcija ruku“, rekao je.
„Naši dani protiču gotovo normalno“, dodao je, ističući da je raspoloženje na brodu i dalje dobro. „Trudimo se da ostanemo zauzeti čitanjem, gledanjem filmova, ispijanjem toplih napitaka i slično.“
Rozmarin je rekao da su na brod dopremljene dodatne medicinske zalihe i da putnici preduzimaju mere poput nošenja maski i održavanja fizičke distance.
Putnicima je omogućeno da im se obroci dostavljaju u kabine, kao i da sami šetaju palubom radi svežeg vazduha, ali okupljanje u zajedničkim prostorijama nije dozvoljeno.
I on je objavljivao fotografije pogleda na Zelenortska ostrva sa broda, iščekujući dan kada će se konačno iskrcati.
„Osećam se dobro, udišem svež vazduh i posada brine o nama i dobro nas snabdeva“, napisao je na Instagramu uz fotografiju sa palube.
„Trudim se da se fokusiram na pozitivno, mislim na lepe stvari i zadržim osmeh na licu.“
Van samog broda, vlasti su pokrenule praćenje kontakata za putnike koji su leteli za Johanesburg sa Holanđankom koja je kasnije preminula.
Šta znamo o žrtvama?
Prvi sumnjivi slučaj bio je 70-godišnji Holanđanin koji se iznenada razboleo na brodu, sa simptomima poput temperature, glavobolje, bolova u stomaku i dijareje. Preminuo je na brodu 11. aprila.
Njegova supruga, takođe Holanđanka stara 69 godina, prebačena je u Južnu Afriku, ali se srušila na aerodromu pokušavajući da se vrati u Holandiju i preminula u obližnjoj bolnici. Testirana je pozitivno na varijantu hantavirusa.
„Prelepo putovanje koje su zajedno doživeli naglo i zauvek je prekinuto“, saopštila je porodica.
„Još uvek ne možemo da shvatimo da smo ih izgubili. Želimo da ih vratimo kući i oprostimo se u miru i privatnosti.“
Nakon što je brod napustio ostrvo Sveta Jelena, jedan britanski državljanin se razboleo 27. aprila. Sada je na intenzivnoj nezi u Johanesburgu, ali mu se stanje poboljšava. On je drugi potvrđeni slučaj hantavirusa.
Drugog maja preminuo je nemački državljanin koji je imao upalu pluća. Uzrok smrti još nije potvrđen, ali se vodi kao sumnjiv slučaj.
Dva člana posade — jedan Britanac i jedan Holanđanin — imaju akutne respiratorne simptome i potrebna im je hitna medicinska pomoć, ali hantavirus kod njih nije potvrđen.
Sedma osoba imala je blagu temperaturu, ali se sada oseća dobro i takođe je dala uzorak za testiranje.
Kako je došlo do izbijanja bolesti?
Još nije jasno kako je došlo do izbijanja. SZO pretpostavlja da je holandski bračni par zaražen van broda, moguće tokom aktivnosti u Argentini pre ukrcavanja.
Brod MV Hondius isplovio je iz Ušuaje u Argentini pre više od mesec dana, posetio Antarktik, vratio se nakratko, a zatim ponovo isplovio 1. aprila. Nakon toga pristao je na ostrvo Sveta Jelena, pre nego što se usidrio kod Praje.
Hantavirus ima inkubacioni period od jedne do šest nedelja, pa su se simptomi verovatno pojavili nakon određenog vremena od infekcije.
Prema SZO, oboleli su razvili simptome između 6. i 28. aprila, uključujući temperaturu, gastrointestinalne tegobe, brzu progresiju ka upali pluća, akutni respiratorni distres sindrom i šok.
Tokom putovanja, putnici su posećivali udaljena ostrva i dolazili u kontakt sa divljim životinjama poput kitova, delfina, pingvina i morskih ptica.
Na nekim od tih mesta žive i glodari, pa postoji mogućnost da je i to bio izvor zaraze.
Samo jedna vrsta hantavirusa — andski virus — poznata je po ograničenom prenosu sa čoveka na čoveka. Iako je to retko, najčešće se javlja u Čileu i Argentini, odakle je brod i krenuo, pa se sumnja da je upravo taj soj u pitanju.
„Verujemo da je došlo do prenosa među bliskim kontaktima, poput supružnika ili osoba koje dele kabine“, navodi SZO.
Jedan od putnika istakao je da brod nije klasičan kruzer već ekspedicioni brod i da su tokom putovanja primenjivani strogi higijenski protokoli.
Koliko je hantavirus smrtonosan?
Iako je redak, hantavirus je veoma opasan — oko 38 odsto ljudi koji razviju respiratorne simptome može preminuti, prema podacima CDC-a.
Simptomi u početku podsećaju na grip, uključujući umor, temperaturu, zimicu i bolove, ali virus može oštetiti srce, pluća i bubrege, dovodeći do teškog disanja, otkazivanja organa i smrti.
Ne postoji specifičan lek za hantavirus — terapija se svodi na ublažavanje simptoma. Pacijentima sa teškim respiratornim problemima može biti potrebna mehanička ventilacija.
