Sve je više dokaza da vazduh koji udišemo ne utiče samo na pluća i srce, već i na zdravlje mozga. Istraživanja poslednjih godina ukazuju na vezu između dugotrajne izloženosti zagađenju vazduha i povećanog rizika od demencije.
U jednoj velikoj studiji, naučnici su analizirali mozgove ljudi koji su tokom života učestvovali u dugoročnim praćenjima kognitivnih funkcija. Posebnu pažnju posvetili su sitnim česticama zagađenja poznatim kao PM2.5 — mikroskopskim česticama koje potiču iz saobraćaja, industrije, grejanja i sve češće iz dima šumskih požara.
Ove čestice su dovoljno male da lako dospeju duboko u pluća, uđu u krvotok i prošire se po celom telu. Istraživanja pokazuju da mogu dospeti i direktno u mozak, putem nervnih puteva iz nosa. Zbog toga se PM2.5 danas smatra jednim od najštetnijih oblika zagađenja po ljudsko zdravlje.
Oštećenja tipična za Alchajmer
Naučnici su uporedili podatke o izloženosti zagađenju sa nalazima na mozgu i stepenom oštećenja tipičnog za Alchajmerovu bolest i druge oblike demencije. Zaključak je bio jasan: što je dugoročna izloženost PM2.5 veća, to su promene u mozgu izraženije. Kod osoba koje su živele u područjima sa višim nivoima ovih čestica, verovatnoća težeg oblika Alchajmerove patologije bila je znatno veća, piše Njujork tajms.
Slična veza uočena je i kod demencije sa Levijevim telima, drugog najčešćeg oblika demencije, koji je povezan i sa Parkinsonovom bolešću. Velike populacione studije pokazale su da je stopa hospitalizacija zbog ovog tipa demencije viša u sredinama sa lošijim kvalitetom vazduha.
Da bi dodatno proverili ove nalaze, istraživači su sproveli i eksperimente na životinjama. Nakon dugotrajne izloženosti PM2.5, laboratorijski miševi pokazivali su poremećaje pamćenja i ponašanja, a u njihovim mozgovima pronađene su promene slične onima koje se viđaju kod ljudi sa neurodegenerativnim bolestima.
Promenljivi faktori rizika
Stručnjaci ističu da zagađenje vazduha sada spada među takozvane promenljive faktore rizika za demenciju — zajedno sa gubitkom sluha, visokim krvnim pritiskom, dijabetesom, pušenjem i fizičkom neaktivnošću. Drugim rečima, reč je o faktorima na koje društvo može da utiče kroz javne politike i zaštitu životne sredine.
Iako je kvalitet vazduha u nekim delovima sveta poboljšan poslednjih decenija, naučnici upozoravaju da čak i nivoi zagađenja koji se smatraju „prihvatljivim” mogu imati dugoročne posledice po zdravlje mozga. Briga o čistijem vazduhu, poručuju, nije samo ekološko ili klimatsko pitanje — već i pitanje javnog zdravlja i dostojanstvenog starenja.
Kako ističu istraživači, troškovi smanjenja zagađenja često se posmatraju kao veliki, ali su troškovi nege osoba sa demencijom daleko veći — kako za pojedince i porodice, tako i za društvo u celini.
