Koje je doba dana najbolje za fizičku aktivnost?
Pitanje je jednostavno, ali odgovora ima iznenađujuće mnogo — i često su međusobno protivrečni.
Najnoviji dokaz stigao je prošlog meseca od grupe australijskih istraživača, koji tvrde da je veče najzdravije vreme za vežbanje, barem za osobe sa viškom kilograma. U studiji je analizirano 30.000 gojaznih ljudi srednjih godina, a pokazalo se da su oni koji su vežbali uveče imali 28 odsto manji rizik od smrti iz bilo kog uzroka u poređenju s onima koji su trenirali ujutru ili popodne.
„Iznenadila nas je razlika“, rekao je Anđelo Sabag, fiziolog vežbanja sa Univerziteta u Sidneju, koji je predvodio istraživanje. Tim je očekivao da će večernji treninzi doneti određenu korist, ali „nismo mislili da će smanjenje rizika biti toliko izraženo“.
Znači li to da su večernji plivači i noćni trkači sve vreme bili u pravu?
„Još nije konačno utvrđeno“, kaže Julin Zirat, fiziološkinja sa Instituta Karolinska u Švedskoj. „Ovo je oblast istraživanja koja se razvija. Nismo sproveli sve eksperimente. Svakog meseca učimo nešto novo.“
Nijedna pojedinačna studija ne može da propiše kada treba da vežbate. Za mnoge ljude odluka zavisi od ciljeva, radnog rasporeda i ličnih preferencija. Ipak, određeni delovi dana mogu doneti male prednosti — u zavisnosti od toga šta želite da postignete, piše Njujork tajms.
Argumenti za jutarnje vežbanje
Prema studiji iz 2022. godine, jutarnja fizička aktivnost može biti naročito korisna za zdravlje srca. Može doprineti i boljem snu.
Kada je reč o mršavljenju, postoje argumenti u prilog jutarnjih treninga. Studija objavljena prošle godine u časopisu Obesity pokazala je da su osobe koje su vežbale između 7 i 9 časova ujutru imale niži indeks telesne mase od onih koje su trenirale popodne ili uveče. Ipak, ta studija nije pratila učesnike kroz duži period, za razliku od australijskog istraživanja koje ih je posmatralo u proseku osam godina.
Naravno, najjači argument za jutarnje vežbanje možda je praktične prirode. „Za mnoge ljude jutro je jednostavno najzgodnije“, kaže Šon Jangsted, profesor nauke o vežbanju na Univerzitetu Arizona. Iako rano ustajanje može biti izazov, jutarnji trening neće poremetiti sve obaveze.
Argumenti za popodnevno vežbanje
Nekoliko manjih studija sugeriše da bi najbolje vreme za trening, barem kod vrhunskih sportista, moglo biti upravo ono koje je mnogima najmanje praktično.
Telesna temperatura, koja je niža ujutru, a dostiže vrhunac kasno popodne, utiče na sportske performanse. Neka novija istraživanja na takmičarskim sportistima pokazuju da niža telesna temperatura smanjuje učinak (iako zagrevanje može ublažiti taj efekat), dok popodnevni treninzi pomažu da se postignu bolji rezultati i produži san.
Ako imate luksuz da raspolažete vremenom, jedno manje novozelandsko istraživanje pokazalo je da može pomoći i kratko dremanje pre treninga. Kada je reč o široj populaciji, kineska studija sprovedena na 92.000 ljudi pokazala je da je za zdravlje srca najpovoljnije vežbati između 11 i 17 časova.
„Ključna razlika je u populaciji koju smo posmatrali“, kaže dr Sabag. Njegova studija bila je ograničena na osobe sa gojaznošću, dok kineska nije. „Osobe sa gojaznošću mogu biti osetljivije na to kako doba dana utiče na efekte vežbanja.“
Argumenti za večernje vežbanje
Najnovija studija možda ne zatvara raspravu, ali snažno sugeriše da bi osobama koje se bore sa gojaznošću kasniji trening mogao doneti dodatnu korist.
Vežbanje poboljšava delovanje insulina u snižavanju nivoa šećera u krvi, čime se smanjuje rizik od gojenja i dijabetesa tipa 2 — česte i ozbiljne posledice gojaznosti.
„Uveče je organizam najotporniji na insulin“, kaže dr Sabag. „Ako fizičkom aktivnošću nadoknadite tu prirodnu promenu osetljivosti na insulin, možete sniziti nivo glukoze u krvi i smanjiti rizik od dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti.“
Jedna od čestih bojazni jeste da intenzivno vežbanje uveče može poremetiti san. Ipak, neki stručnjaci smatraju da je ta zabrinutost preuveličana.
Možda vreme i nije presudno
Iako su ova istraživanja zanimljiva, nijedno nije konačno. Većina pokazuje povezanost između vremena vežbanja i zdravstvenih koristi — ali ne i direktan uzrok.
„Definitivna studija podrazumevala bi da se ljudi nasumično rasporede na različita vremena treninga“, kaže dr Jangsted — što bi bilo izuzetno skupo i teško sprovesti.
