Besmrtnost se obično smatra domenom bogova ili naučne fantastike – fantazijom za kojom tragaju i tehnološki preduzetnici kroz morbidne eksperimente poput transfuzija „mlade krvi“, krioprezervacije ili ideje o digitalnom vaskrsenju u zagrobnom životu uz pomoć veštačke inteligencije.
Međutim, jedno sićušno, gotovo prozirno stvorenje u obliku naprstka već je pronašlo način da prevari smrt.
Kako objašnjava vanredna profesorka Marija Pija Miljeta (Maria Pia Miglietta), morska biologinja sa Univerziteta A&M u Teksasu, meduza Turritopsis dohrnii poseduje neverovatnu sposobnost da izbegne smrt, piše Gardijan.
„Turritopsis je jedinstvena zato što se, kada se suoči sa nepovoljnim uslovima – bilo da je reč o visokim temperaturama, fizičkom oštećenju, gladovanju, hemikalijama u vodi ili bilo kom drugom stresu – ne događa ono što biste očekivali. Kada pokušate da ubijete ovu meduzu, ona jednostavno ne umire.“
Životni ciklus većine meduza počinje u obliku larve. One zatim prolaze kroz metamorfozu i pretvaraju se u polipe – sitne, nepokretne organizme mekog tela – iz kojih nastaju slobodno plivajuće meduze. Kada dostignu odraslo doba i razmnože se, većina prestaje da pliva, telo im počinje da propada i na kraju uginu.
Ali besmrtna meduza izbegava takvu sudbinu. Umesto da umre, vraća se u mladalački stadijum razvoja i započinje čitav životni ciklus ispočetka.
Resetovanje sopstvenog života
Taj proces naziva se ćelijska transdiferencijacija, objašnjava Miljeta. Meduza najpre izgleda kao da umire i tone na morsko dno. Zatim se – poput leptira koji bi se ponovo pretvorio u gusenicu – skuplja u malu kuglu, a u roku od 24 do 48 sati iz nje nastaje novi polip sa potpuno istim genomom.
Čitateljka Gardijana Rakel Lopes-Aragon (Raquel López-Aragón) ovaj fenomen opisuje kao „jedan od najneverovatnijih trikova prirode“.
„Kada ova meduza ostari ili bude povređena, umesto da ugine kao većina životinja, ona se vraća u stadijum mlade meduze i ponovo prolazi kroz proces odrastanja. To može da učini neograničen broj puta, što znači da, barem u teoriji, nikada ne mora da umre od starosti – kao da stalno pritiska dugme za resetovanje sopstvenog života.“
U laboratorijskim uslovima, gde ih proučava profesorka Miljeta, ove meduze bi, barem teoretski, mogle da žive zauvek. U prirodi, međutim, njihov život najčešće okonča neki predator.
Do danas je priznato osam vrsta roda Turritopsis, ali samo jedna – Turritopsis dohrnii – poseduje sposobnost biološkog „podmlađivanja“ koja joj je donela nadimak besmrtna meduza.
div style=“display: flex !important; justify-content: center !important; width: 100% !important; margin: 20px 0 !important; clear: both !important;“>
Ove meduze dugačke su svega nekoliko milimetara, ali se mogu pronaći širom sveta – od Sredozemnog mora i Atlantskog okeana do obala Japana, Paname i Brazila.
Kako primećuje još jedan čitalac, besmrtna meduza „radi upravo ono što joj ime kaže“.
„One imaju neverovatnu sposobnost da se pri svakom znaku stresa vrate u mladalački stadijum razvoja. Verujem da bi mnogi voleli kada bi ljudi imali istu mogućnost.“
Sa svojim nežnim, gotovo providnim telom i velom tankih pipaka, kako kaže biolog dr Lisa-En Geršvin (Lisa-ann Gershwin), specijalistkinja za meduze, opisuje Turritopsis kao „izuzetno elegantno“ i „najlepše malo stvorenje“. Ali ono što ih zaista čini posebnim jeste njihova sposobnost da se iznova „rađaju“.
„Ljudi još od antičkih vremena razmišljaju o večnom životu. To je jedna od retkih težnji koja nas sve povezuje“, kaže ona.
„U ljudskoj prirodi duboko je usađena želja da ne umremo. Zato me beskrajno fascinira kontrast između naše opsesije preživljavanjem i činjenice da upravo jedna sićušna meduza poseduje sposobnost koja liči na ostvarenje tog sna.“
