I dijasporu u poslanike

20

POTPREDSEDNIK DEMOKRATSKE STRANKE SLOBODAN GAVRILOVIć ZA „VESTI“

I DIJASPORU U POSLANIKE

• DS priprema predlog zakona koji će omogućiti da se naši sunarodnici iz rasejanja nađu na poslaničkim listama za republički parlament

Demokratska stranka priprema predlog zakona o izboru narodnih poslanika za Skupštinu Srbije, kojim se prvi put predviđa mogućnost da naši sunarodnici iz dijaspore mogu biti na poslaničkim listama za republički parlament, izjavio je ekskluzivno za „Vesti“ Slobodan Gavrilović, potpredsednik DS-a. U intervjuu za naš list on je najavio da će se predlog ovog zakona pred poslanicima naći najverovatnije već početkom novembra.
– Do sada smo od naših ljudi u dijaspori tražili pomoć i podršku, a nismo im omogućavali da utiču na pravce razvoja svoje države. Ukoliko ovaj predlog zakona bude usvojen, to će obezbediti političkim strankama da, do pet procenata, na listama kandiduju i ljude iz dijaspore. To smatramo i strateškim pitanjem, jer će tako bar jednom delu naše emigracije biti omogućeno da neposrednim uticajem imaju mogućnost da predlažu rešenja i za taj deo stanovništva koji oseća Srbiju svojom domovinom. Ovi poslanici bi bili delegirani i u parlament Državne zajednice SCG.

Aveti kruže Srbijom

– Nedavni pokušaj ubistva Milana Veruovića, telohranitelja premijere đinđića, pokazuje da aveti još kruže Srbijom. Srbija je zemlja sa visokim stepenom korupcije i ogromnim uticajem lobi grupa na državu i njene institucije. To su, po pravilu, ljudi koji su sticali bogatstva u vreme rata i na njih su građani ozlojeđeni. Na ovoj vladi je, a možda i na nekoj budućoj, odgovornost da preduzme korake kako bi te lobije udaljila od države – kaže Gavrilović.

Nekadašnji potpredsednik DS-a čedomir Jovanović nedavno je zatražio uvođenje frakcija u stranku, tvrdeći da u ovom zahtevu nije usamljen. Kakav je vaš stav o tome?
– Više puta sam i lično predlagao da u Statut stranke uđe pravo na frakcije. Frakcija su se plašili samo komunisti i bežali su od njih kao đavo od krsta. Za frakciju je potrebno strateško i programsko razlikovanje, što kod mladog kolege Jovanovića ne vidim. Razlika je samo u nazivu – liberalno-demokratska. Osim toga, čedomir Jovanović nijedan drugi podatak nema i to je njegova taktika. Kaže da je nezadovoljan politikom. Kojom? Onom kojom je pobedio predsednik Boris Tadić na izborima, za koju su građani najviše glasali na lokalnim izborima? Zar su to neuspešne politike zbog kojih bi se pokrenulo pitanje sankcija?

Niko nije pratio suđenje

– Kada sam u februaru izabran za potpredsednika DS-a, moje pitanje stranačkim kolegama je bilo – ko ispred stranke prati suđenje za ubistvo premijera đinđića. Odgovor je bio – niko. A zna se ko je tada bio u vrhu stranke, oni koji sada kukaju na to – podsetio je Gavrilović. On je dodao da je nešto kasnije stranka formirala tim pravnika koji svakodnevno prati suđenje, istakavši da „niko ne želi da utiče na sud, ali da ga pratimo“.

O raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora sve se češće čuje u javnosti. Da li smatrate da će ih biti?
– Vanrednih izbora treba da bude iz dva razloga: ova vlada je zaustavila reforme i unutar sebe je nekoherentna. Među strankama koje čine vladajuću koaliciju i većinu u Skupštini Srbije imate različita mišljenja o Kosovu i Metohiji, Haškom tribunalu, državnoj zajednici, a nemate ista stanovišta ni o privatizaciji. Ovo je vlada bez vizije, vlada odlaganja, bez energije, bez ozbiljnih saveznika i vlada sa izuzetno smanjenom podrškom na predsedničkim i lokalnim izborima. Ne mislim da su izbori povoljni samo za DS. Naprotiv. Za nas je najpovoljniji period bio septembar i da smo mislili o svojim stranačkih interesima, a ne o državnim, tada bi izazvali krizu i imali bi parlamentarne izbore.

Razgovor, pa sankcije

Dušan Petrović, potpredsednik DS-a, izjavio je da postoji mogućnost da Jovanović bude izbačen iz stranke?
– Mislim da je razgovor mnogo bolji lek od sankcije. Prvo razgovor, pa onda sankcija, jer drugačije ne bi valjalo.

Održani su i izbori na Kosmetu, a srpski birači nisu poslušali poziv predsednika Tadića da na njima učestvuju. Kako to komentarišete?
– Nepobitna je činjenica da su životni uslovi na Kosmetu prevagnuli nad bilo kojim političkim razlozima. Ako nemate bezbedan život, mogućnost za lečenje i osnovna ljudska prava, onda je to taj životni uslov koji je rekao – ne, posebno podstaknut 17. martom. Nama i meni lično nije prijatno što se nisu odazvali našem pozivu, ali je jasno da je delegitimizacija srpskih predstavnika u parlamentu Kosmeta očigledna. O tome da li Srbi treba da prihvate onih 10 zagarantovanih mesta u Skupštini Kosmeta treba razgovarati i smatram da to treba da učine bar u prva tri meseca, dok se ne ispune one garancije koje smo usmeno dobili. Ali, pošto je odziv bio izuzetno mali, čini mi se da niko od Srba u suštini nema legitimaciju da zastupa interese zajednice.

Poziv Srbima u rasejanju

Ovih dana trebalo bi da formiramo resorni odbor u stranci koji će se baviti tim poslovima, jer ne samo da nemamo strategiju za dijasporu, već smo i bez potpune komunikacije sa ljudima koji čine našu stranku u inostranstvu. U poslednjih nekoliko meseci intenzivno radimo na formiranju tima koji priprema strateški program za Srbiju i novu vladu i u okviru toga želimo da dijaspora da svoj doprinos. Zato i pozivamo sve koji su zainteresovani da nam se jave putem Interneta na adresu: slobodangavrilovic@ds.org.yu

Premijer Srbije Vojislav Koštunica ovih dana je u jednom intervjuu jasno rekao da Srbija neće izručiti generale Vojske i policije Haškom tribunalu
– Saradnja sa Haškim tribunalom je preuzeta međunarodna obaveza, koja je proistekla iz Dejtonskog sporazuma. Mi smo u ovom ratu poražena država i to konačno moramo da shvatimo. Imate obavezu koja je nametnuta, a doneli smo i zakon o saradnji sa Hagom i kao svaki ozbiljan čovek insistiram na tome da se on poštuje i izvršava.

POSTAVI ODGOVOR