Dugogodišnji štićenik našeg Humanitarnog mosta Mihajlo Kukić iz Prijedora proteklih dana stigao je u Beograd na redovnu zdravstvenu kontrolu, a njegov otac Milenko nije propustio priliku da navrati do redakcije „Vesti“. Iako Mihajlo (18) od rođenja vodi bitku za svoje zdravlje, energija i želja za napretkom ne napušta ni njega, ni njegove roditelje.
Ovaj momak je još kao beba imo dve transplantacije, kostne srži i jetre, i brojni problemi ostavili su traga i na njegovim očima. Na obe noge ima otežan protok limfe, ali se uz ogromnu borbu porodice trudi da živi koliko-toliko normalan život.
– Mihajlo je, bogu hvala, dobro. Došli smo na redovnu kontrolu, a to je prilika i da svratimo do vaše redakcije, koja je naša druga kuća. I u teškim i lepim trenucima prethodnih 10 godina čitaoci „Vesti“ su bili uz nas i mi to nikada ne možemo da zaboravimo – rekao je Milenko.
Kako kaže, život njegove porodice nije lak, ali odustajanja nema.
– Troškovi su ogromni, a penzija mala, nedovoljna za živ..
Samo nekoliko dana od objavljivanja našeg teksta o preteškom životu šlogirane i nepokretne Zufije Dupljak iz sela Jukovača kod Novog Pazara i njenog supruga Avdije, dobri ljudi iz celog sveta odmah su pohrlili da pomognu.
Najveća donacija siromašnom bračnom paru Dupljak, od ukupno 1.050 franaka, stigla je iz Švajcarske, a donatori su porodice: Dacić, Baljković, Novalić, Šaćirović, Mumdžić i Jakupović, sve poreklom iz Sandžaka – Raške oblasti, odnosno sa prostora Peštera, Rogozne i Golije. Dvojica Šabotića, Sead i Esad, koji žive i rade u Nemačkoj, poslali su 200 evra, koliko je iz ove zemlje stiglo i od poznatog dobrotvora Rafeta Etemovića, poreklom s Peštera. Još dve vredne donacije porodici Dupljak stigle su i iz Austrije: po 200 evra od Duljka Numanovića i od Edisa i Iljaza Pramenkovića. Pomoć od 300 evra Zufiji i Avdiji poslala je Zekija Kentoš-Košuta iz Švajcarske. Anonimni dobrotvor iz Holandije donirao je 400, porodica Škrijelj iz Luksemburga 200, a Harun M. iz Švedske 100 evra...
Uoči novogodišnjih i božićnih praznika, kratko smo zabeležili i da je posredstvom naše Redakcije u Sidneju, pored velikog broja donacija sa ovog kontinenta, prispelo i 1.200 dolara, koje su prikupili naši redovni čitaoci, članovi Srpsko-australijskog udruženja penzionera sa Gold Kousta.
Vrednu donaciju namenili su dobrotvornoj organizaciji „Majka devet Jugovića“ iz Gračanice pri eparhiji raško-prizrenskoj, zaslužnoj za rad i funkcionisanje Narodnih kuhinja na Kosmetu. Iako, ovoga puta nisu napomenili, njihova poruka našem narodu koji se muči na svom vekovnom ognjištu, je ista – da se čuvaju i da ne odlaze. Oni ih nikad neće zaboraviti i uvek će pomagati, koliko budu mogli.
„Svi ste u našim srcima. U ime svih članova Srpsko-australijskih penzionera sa Zlatne obale, kao i u lično ime, volimo vas i pozdravljamo, neka vas dragi Bog čuva i vodi pravim putem. Vaš brat Dragan Dorić, predsednik Srpsko-australijskih penzionera.“
Da vredna pomoć divnih penzionera, koji svoju rodnu grudu ne zab..
Kada smo se u Novom Pazaru susreli sa samohranim ocem Vukomirom Tomovićem, bolesnim sedamdesetogodišnjakom, koji u naselju Šestovo, u kući koju su mu svojevremeno sagradili čitaoci „Vesti“, sam brine o paralizovanim i nepokretnim sinovima Ivanu (43) i Predragu (33), prve reči bile su:
– Ponekad poverujem da neko „odozgo“ gleda i da tačno zna kad nam je potrebna pomoć. Pomislim i da to možda Zorka, Ivanova i Predragova majka, koja je preminula pre pet godina, šalje dobre ljude da pomognu našim od rođenja nepokretnim sinovima o kojima sada samo ja brinem. Da nije tih dobrotvora, posebno čitalaca „Vesti“, ne znam kako bi ih prehranio, oblačio, lečio… Evo, baš ovih dana ostali smo bez dinara u kući. Donacija iz Kanade stigla nam je u pravom trenutku.
Uručivši dar od 300 dolara Ljudi dobre volje, koji smatraju da je delo važnije od imena, Vukomir je dodao:
– Hvala do neba tim divnim ljudima, njihovih 300 dolara, nama mnogo znače. Platićemo struju, kupićemo najneophodnije namirnice i sreds..
Novčana pomoć od 200 dolara Ljudi dobre volje iz Kanade, prethodnih dana stigla je i na kućnu adresu 26-godišnje slepe Užičanke Doris Bošnjaković, obolele od cerebralne paralize i epilepsije. Novčani dar prijatno je iznenadio samohranu majku Slavicu Bošnjaković, uprkos smrtnom slučaju u porodici.
Ubrzo nakon što smo objavili priču o malenom jednogodišnjaku Mijatu Milenkoviću iz Prokuplja, mnogi su kontaktirali redakciju „Vesti“ sa željom da pomognu.
Ovaj maleni harizmatični dečak svojim osmehom razoružao je naše čitaoce, a Ratko Crnić iz Melburna u Australiji uputio je našoj redakciji dar od 150 australijskih dolara sa željom da Mijat ozdravi, a mi smo njegovu donaciju odmah prosledili Milenkovićima.
Mijatov tata, Danijel zamolio nas je da donatoru prenesemo pozdrave i da mu se zahvalimo.
– Veliko hvala. Blizu smo cilja da kompletan iznos bude prikupljen. Hvala što mislite na nas i Mijata i pomažete mu da ozdravi. Mnogo nam znači – rekao je Danijel Milenković.
Priča o ovom čoveku, starijem vodniku iz Brigade veze Vojske Srbije, koji je prošle godine, čim je dobio blizance, njegovo treće i četvrto dete, donirao aparat Klinici za dečje interne bolesti u Nišu, vredan nešto više od 200.000 dinara, već se pronela širom Srbije zahvaljujući medijima. Ono što ovaj pošteni čovek u to..
Da smo svi u Božjim rukama govori i sudbina siromašne porodice Stojilković iz planinskog sela Nova Brezovica, udaljenog tridesetak kilometara od Vranja. Kad smo ih krajem 2014. godine posetili, živeli su u velikom siromaštvu, a danas, nakon velikih preokreta sudbine, porodičnih gubitaka i započinjanja nove kuće, koja im je neophodna da bi opstali, dočekali su ono o čemu su maštali dobivši dostojan krov nad glavom.
Zasluga za to pripala je HO Srbi za Srbe, koji su u potpunosti dovršili ono što je započeto donacijama plemenitih čitaoca „Vesti“. Istina, oni su proteklih dan, ne samo finiširali radove već su i uručili Stojilkovićima donaciju bračnog para Jokić iz Sidneja od 80 dolara. Stefan Ječmenica, saradnik HO Srbi za Srbe, podsetio nas je pored lepih vesti i na onu tužnu.
– Kao što znate, naša humanitarna organizacija zauzela se za porodicu Slavoljuba Stojilkovića kako bi dobila novi krov nad glavom, budući da je živela u užasnim uslovima sa bolesnim detetom. Krenuli smo sa radovima ..
Teško je ovih dana, dok se svakodnevno smenjuju kiše i sunce i dok su putevi na Rogozni blatnjavi, puni odrona i skoro neprohodni, bilo otići do zabitog sela Otes. Mesto gde godinama sama, u oronuloj brvnari, živi starica Radomirka - Rada Popović (78), kojoj je trebalo uručiti donacije dobrih ljudi iz Novog Pazara, Nemačke, Švedske i Australije.
Radost je ponovo zakucala na vrata trošnog kućerka Emine i Ismeta Amčovića. Samo nedelju dana ranije posetio ih je reporter „Vesti“ u njihovoj zabitoj Banovici na Pešteru i uručio im vredne donacije naših čitalaca iz Nemačke, Austrije, Luksemburga i Amerike (600 evra).
Razlog za novu posetu bio je isti kao i pre nedelju dana: uručivanje darova, sada u ukupnoj vrednosti 630 evra, dobrih ljudi iz Nemačke. Jedan od njih, Kadir Curić, rodom iz okoline Novog Pazara, poželeo je i da ih obiđe i lično im uruči svoju pomoć od 100 evra.
– Čim sam u „Vestima“ pročitao priču o hrabroj baki Emini koja, uprkos starosti i sirotinji, predano i pedantno brine o svom sinu Ismetu, rešio sam da ih, pošto sam se upravo spremao da krenem u rodni kraj, i lično posetim. Hvala „Vestima“ što nam na neki način otkrivaju ovakve nevoljnike i podstiču nas da im pomognemo. Kada ih uskoro budem ponovo posetio pomoć će biti znatno veća – kaže Curić.
Od Safeta i Suade Dacić iz Nemačke Emini i Ismetu stiglo je 100 evr..
Nedostatak lekova za devetogodišnjeg sina Davida, teškog srčanog bolesnika, koji je do skoro bio u bolnici zbog tromba, nagnao je samohranu majku Snežanu Dimitrijević iz Surčina da se ponovo se obrati za pomoć dobrim ljudima, a odgovor nije izostao.
Naš plemeniti čitalac Milenko Šipka iz Oberordorfa u Švajcarskoj, zajedno sa porodicom, odmah je uputio donaciju od 50 franaka kako bi ovaj mališan imao neophodne lekove. Uz prilog stiglo je i toplo pismo u kome između ostalog piše:
„Kada sam u „Vestima“ pročitao da su malom Dimitriju hitno potrebni lekovi, nisam mnogo razmišljao i odlučio sam da 50 franaka ovog puta bude njemu uručeno. I ovog puta kao i pre nekoliko godina kada sam slao pomoć za Dimitrija, želim mu da istraje u borbi sa bolešću i da ima srećno detinjstvo – „Izdrži Davide“.
Čim je prilog pristigao posredstvom naše Redakcije u Bad Filbelu, to je i prosleđen na adresu majke Snežane, koja je istog trena odahnula.
– Istina je da se mi svako malo nađemo u problemu kako da Dav..