Na VIII po redu Prosvjetinom susretu pisaca u Štutgartu održanim minulog vikenda u glavnom gradu nemačke pokrajine Baden-Virtemberg predstavnica Srpskog kulturnog centra iz Karlsrue Maja Ćirić-Milović je u uvodnom delu pročitala pesmu Tesla Gordane Kovačević iz Vršca koja je pesmu napisala za tu ovu manifestacija, koja je obeležila 170 godina od rođena velikog srpskog naučnika Nikole Tesle.
Reklama
Gordana Kovačević, rođena 1975. godine u Vršcu, istaknuta je pesnikinja, književni kritičar i profesor srpskog jezika i književnosti. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu na grupi za srpsku književnost sa opštom književnošću, a njen profesionalni i stvaralački rad obuhvata širok spektar književnih i obrazovnih aktivnosti.
Autorka je poezije, pripovedaka, književnih kritika i novinskih članaka, koje objavljuje u brojnim časopisima u Srbiji i regionu. Kao dugogodišnji saradnik izdavačke kuće Libertatea iz Pančeva, značajno je doprinosila časopisu „Lumina” kroz književne kritike, kao i naučne i stručne radove iz oblasti književnosti. U časopisu „Tineretea” uređivala je stranicu i objavljivala tekstove od 2013. godine, dok je za nedeljnik „Libertatea” napisala veliki broj članaka i putopisnih reportaža. Njeni tekstovi objavljivani su i u časopisu za decu „Moj fazon”, kao i na Školskom portalu izdavačke kuće BIGZ.
Objavila je dve zapažene zbirke poezije: „Adski ružičnjaci” (1995) i „U pesku sećanja i senki” (2025), koja je objavljena na srpskom i rumunskom jeziku. Njena poezija našla je mesto u brojnim domaćim i međunarodnim časopisima i zbornicima, a prevedena je na rumunski, makedonski, italijanski i engleski jezik. Član je Društva književnika Vojvodine.
Pored književnog rada, Gordana Kovačević ostvaruje značajan doprinos u oblasti obrazovanja. Stalni je saradnik Instituta za moderno obrazovanje u Beogradu, spoljni saradnik Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, kao i autor i recenzent izdavačke kuće BIGZ. Od 2022. godine angažovana je kao mentor u Regionalnom centru za talente u Čačku, gde aktivno radi sa darovitim učenicima, čiji su radovi nagrađivani na domaćim i međunarodnim takmičenjima, uključujući i svetsko takmičenje u pisanju eseja u Japanu.
Učestvovala je kao predavač na međunarodnim konferencijama i bila deo brojnih obrazovnih projekata, uključujući promociju digitalnih udžbenika i onlajn nastave u saradnji sa Ministarstvom prosvete Srbije. Za svoj rad nagrađena je brojnim priznanjima, među kojima su nagrade za mentorski rad, doprinos dečjem stvaralaštvu, kao i prestižna nagrada „Svetislav Milić” za životno delo u oblasti kulture i obrazovanja. Dobitnica je i međunarodne književne nagrade Svetske književne akademije iz Rumunije, kao i specijalne nagrade žirija na Svetskom šampionatu poezije u Zagrebu 2026. godine.
Pored književnosti i pedagogije, posebno interesovanje pokazuje za istoriju rodnog Vršca. Još kao srednjoškolac napisala je istraživački rad o ustanku u Banatu 1594. godine, koji se danas čuva u Gradskoj biblioteci u Vršcu. Aktivna je i u humanitarnom radu kroz udruženje Hennemann gde učestvuje u projektima očuvanja istorije i identiteta podunavskih Nemaca u Vojvodini.
Živi i radi u Vršcu kao profesor srpskog jezika i književnosti. Majka je četrnaestogodišnjeg dečaka Vukašina.
Prenosimo i njenu pesmu Tesla”, koju bi volela da što više predstavnika srpskog rasejanja pročita
TESLA
Rođen je tamo gde se planine sudaraju sa olujama,
u Smiljanu pod nebom što grmi.
Uzalud je otac želeo knjige, red i molitve,
Tesla je video belinu kroz ceo svet.
Majka je tkala misli prstima od zlata,
u njenim rukama rasle su mape i vizije.
Sa pamćenjem kao beskrajna soba
i pogledom kao zrak,
u glavi je video svetlosni talas
dok su drugi u mraku vadili cigle iz zidova.
Lovio je munje golim rukama
svojim snovima osvetlio gradove.
Nije tražio krunu, ni spas, ni tron —
samo da svet jednom zasija za svakog čoveka.
Dok su druga deca trčala za konjima i prašinom,
on je jurio nevidljive žice, svice i padalice,
talase na ivici oblaka,
zvukove koje niko ne čuje,
varnice koje preskaču između prstiju i neba.
Otisnuo se preko okeana sa par dolara u džepu
i previše ideja za jedno vreme
tamo gde je Njujork obasjan lampama koje dišu
iz ponora koji su gledali električnim očima.
Dete svetlosti ponelo je žarulje u grudima,
u brzom hodu postalo čovek
koji kasni u vek koji tek treba da nastane
i naučilo Edisona da razume budućnost,
jer budućnost retko ko razume kroz ogledala sadašnjosti.
Dok je Menhetn brujao njegovo ime,
Niagara je pokrenula svoje sjajne točkove
i iz tih mlazeva osveštala čovečanstvo
oreolom energije koju je odavno
stvoritelj darovao jednom čoveku
i videlu njegovog uma.
Sanjao je signale kroz vazduh i noć,
imao je moć – internet pre interneta,
svoje zvezdane govore zapisao je
na kapiji smelih luča ka neotkrivenom,
bez aplauza i divljenja u vremenu
u kojem se njegovi izumi nikada ne gase.
Kad noću milioni gradova zasvetle kao sazvežđa
setiće se čoveka što je pričao s usnulim gromovima
u tihim letnjim večerima među topolama.
Legende ne umiru nikad,
one samo putuju kroz svetlo i signal
kao trag večnosti ozaren na srećnim licima
onih koji su progledali kroz tamu beskraja.
Gordana Kovačević, Vršac, Srbija
Izvor: Rasejanje.info
