Cela planeta postaje sve toplija jer zagađenje ugljenikom nastalo sagorevanjem fosilnih goriva zadržava sve više toplote u atmosferi. Međutim, Evropa se zagreva gotovo dvostruko brže od drugih kontinenata. Posledice su sve ozbiljnije i smrtonosnije — samo ovog leta zabeležene su desetine hiljada smrtnih slučajeva povezanih sa toplotnim talasima.
Zašto je Evropa posebno pogođena globalnim zagrevanjem?
Kopno se zagreva brže od ogromnih i dubokih okeana, kojima je potrebno više toplote da bi im temperatura porasla. Zbog toga se svi kontinenti zagrevaju brže od mora. Ipak, Evropa je posebno ranjiva iz četiri razloga: promenjenih vremenskih obrazaca, blizine Arktika, manjka snega i manjeg zagađenja vazduha, piše Gardijan.
Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva
Ako se temperature uporede sa prosekom za period od 1991. do 2020. godine, jasno se vidi koliko se Evropa zagreva brže od drugih delova sveta.
Evropa je danas oko 2,5 stepeni Celzijusa toplija nego u vreme pre masovnog sagorevanja fosilnih goriva, što je gotovo dvostruko više od globalnog porasta od 1,4 stepena. Od sredine devedesetih temperatura u Evropi raste za oko 0,56 stepeni po deceniji, u poređenju sa 0,42 stepena u Severnoj Americi, 0,36 u Africi i 0,27 u Južnoj Americi.
Kako su se promenili vremenski obrasci u Evropi?
Promene u načinu na koji atmosfera cirkuliše iznad Evrope dovele su do češćih i intenzivnijih letnjih toplotnih talasa. Jedan od najekstremnijih dogodio se u junu 2026. godine, kada je ogromna masa vrelog vazduha ostala zarobljena ispod stacionarne oblasti visokog pritiska, poznate kao „toplotna kupola“.
Naučnici još istražuju u kojoj meri globalno zagrevanje utiče na promene u atmosferskoj cirkulaciji, ali veza deluje sve verovatnijom.
Samantha Bergis iz Službe Evropske unije za klimatske promene „Kopernik“ kaže da se, kada se posmatraju trendovi tokom poslednjih 40 i više godina, uočavaju statistički značajne promene u obrascima površinskog pritiska i drugim pokazateljima atmosferske cirkulacije. Na tako dugom vremenskom periodu, dodaje ona, veća je verovatnoća da su te promene povezane sa klimatskim promenama nego sa prirodnim kolebanjima.
Jedno od mogućih objašnjenja jeste i promena mlazne struje — snažnog vetra na velikim visinama koji ima veliki uticaj na vremenske prilike u Evropi, a na koji utiče i porast temperatura.
Zašto je važan Arktik?
Arktik je najbrže zagrevajući region na planeti, iako gotovo da nema kopna. Jedan od razloga je to što se beli polarni ledeni pokrivač, koji inače odbija veliki deo Sunčevog zračenja nazad u svemir, ubrzano topi.
Kako led nestaje, otkriva se tamnija površina okeana koja apsorbuje mnogo više toplote. Ta dodatna toplota potom doprinosi daljem topljenju leda, stvarajući začarani krug zagrevanja.
Pošto se značajan deo Evrope nalazi relativno blizu Arktika, posledice ovog procesa osećaju se i na kontinentu, zbog čega temperature u Evropi rastu još brže.
Šta je sa snežnim pokrivačem?
Veći deo Evrope nekada je tokom zime bio prekriven snegom. Poput arktičkog morskog leda, sneg odbija Sunčevu svetlost i tako pomaže da kontinent ostane hladniji. Međutim, klimatska kriza smanjuje površine pod snežnim pokrivačem.
U martu 2025. godine Evropa je imala oko 1,3 miliona kvadratnih kilometara pod snegom, što je 31 odsto manje od proseka za period od 1991. do 2020. godine. Površina koja je ostala bez snega približno je jednaka zbirnoj površini Francuske, Italije, Nemačke, Švajcarske i Austrije. Bio je to treći najmanji snežni pokrivač od početka merenja 1983. godine.
Zašto manje zagađenja vazduha utiče na temperature?
Zagađenje vazduha svake godine odnese milione života širom sveta, pa je činjenica da je Evropa poslednjih decenija značajno smanjila nivo štetnih zagađivača nedvosmisleno dobra vest. Međutim, čistiji vazduh istovremeno otkriva razmere uticaja sve veće količine ugljen-dioksida u atmosferi.
Čestice zagađenja mogu da odbijaju Sunčeve zrake, direktno ili tako što podstiču stvaranje oblaka, zbog čega deo toplote ne stiže do tla. Kada tih čestica ima manje, manje Sunčevog zračenja se odbija, pa više toplote ostaje zarobljeno zahvaljujući gasovima sa efektom staklene bašte. Moguće je čak i da je smanjenje zagađenja povezano sa povećanjem učestalosti blokirajućih vremenskih obrazaca — dugotrajnih vremenskih situacija u kojima se atmosferska cirkulacija „zaglavi“, pa određeni vremenski uslovi mogu da potraju danima ili nedeljama.
Koliko su važna ova četiri faktora?
Kratak odgovor glasi: naučnici još ne znaju, ali se nadaju da će već naredne godine moći preciznije da procene njihov uticaj.
Bergis kaže da se može zaključiti da se značaj svakog od faktora menja u zavisnosti od godišnjeg doba. Blizina Arktika važnija je tokom jeseni i zime, dok su promene u atmosferskoj cirkulaciji od kraja sedamdesetih statistički značajnije leti.
Smanjenje zagađenja vazduha najizraženije je tokom zime, pre svega zbog sve manjeg korišćenja uglja za grejanje domaćinstava, dok je i snežni pokrivač prvenstveno zimski faktor. Zagrevanje Evrope tokom zime poslednjih decenija bilo je najizraženije na severu kontinenta, dok je leti najbrže rasla temperatura na jugoistoku.
Kakve su posledice?
Ubrzano zagrevanje dovodi do sve većeg broja smrtnih slučajeva, intenzivnijih požara i češćih i težih suša. Oluje, obilne padavine i poplave takođe postaju snažnije zbog dodatne toplote zarobljene u klimatskom sistemu.
Sve to duboko utiče na živote i egzistenciju ljudi širom kontinenta, a posledice će se pogoršavati sve dok emisije ne budu svedene na neto nulu. Zato su hitno potrebni brže smanjenje emisija ugljen-dioksida i mere za zaštitu stanovništva.
Šef UN za klimatske promene Sajmon Stil rekao je krajem jula: „Strašni troškovi ove klimatske krize — i ljudski i ekonomski — sada dostižu nivo nacionalne vanredne situacije. Jasno je šta treba učiniti: brže napustiti ugalj, naftu i gas, ubrzati razvoj obnovljivih izvora energije i zaštititi ljude.“
