Dr Smilja Kostić-Joksić (1895–1981) bila je jedna od pionirki srpske i jugoslovenske pedijatrije: naučnica, univerzitetska profesorka i prva žena izabrana za docenta Medicinskog fakulteta u Beogradu. Iako je njen stručni rad obuhvatao više od pola veka, a ostavila je preko 50 naučnih radova, njeno ime je dugo ostajalo izvan šire javne pažnje.
Reklama
Rođena je 30. decembra 1895. godine u Beogradu, kao Smilja Joksić, u porodici Momčila Joksića, ađutanta Kraljeve garde, i Stake Pačić. Medicinske studije završila je u Monpeljeu 1919. godine, u Francuskoj, u vremenu kada je put žene do visokog obrazovanja, naročito u medicini i univerzitetskoj nastavi, bio znatno teži nego za njene muške kolege.
Od laboratorije do pedijatrije
Po povratku u Beograd, Smilja Kostić-Joksić radila je na Medicinskom fakultetu. Od 1922. bila je asistentkinja na predmetu histologija i embriologija, a 1924. prešla je na novoosnovanu Katedru pedijatrije. Petnaest godina kasnije, 1939, izabrana je za docentkinju i time postala prva žena u tom zvanju na beogradskom Medicinskom fakultetu.
Njena karijera bila je tesno vezana za Univerzitetsku dečju kliniku. Radila je kao asistentkinja od 1924. godine, docentkinja od 1939. do 1948, a zatim kao vanredna profesorka do 1954. godine. Bila je i šef prvog Dečjeg dispanzera u Beogradu, koji je delovao u okviru Dečje klinike, kao i osnivačica Savetovališta za odojčad.
Nauka u službi deteta
U središtu njenog rada bilo je zdravlje dece, ali i praktična potreba da roditelji dobiju stručnu, dostupnu i pravovremenu pomoć. Savetovalište za odojčad predstavljalo je važan oblik preventivnog rada: mesto na kojem su majke mogle da dobiju smernice o ishrani, nezi i zaštiti najmlađih od bolesti.
Posebno se bavila imunologijom, zaraznim bolestima i tuberkulozom. Njen naučni doprinos proučavanju tuberkuloze i zaštitne vrednosti BCG vakcinacije prepoznat je i u Francuskoj: 1952. godine odlikovana je Legijom časti.
Bila je autorka brojnih stručnih i naučnih radova, među kojima su se nalazili i rani radovi i priručnici iz kliničke laboratorijske dijagnostike u Srbiji. Njeno delo tako nije ostalo samo u učionici i ambulanti, već je služilo i obrazovanju budućih lekara.
Žena iza velikog imena
Smilja Kostić-Joksić bila je supruga profesora Aleksandra Đ. Kostića, znamenitog naučnika i osnivača Instituta za histologiju i embriologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu. Bila je majka Vojislava Vokija Kostića, poznatog kompozitora i gastronoma. Međutim, njen život ne treba posmatrati samo kroz porodični krug velikih imena: ona je samostalno izgradila ugled u medicini, nauci i univerzitetskoj nastavi.
Bila je počasna članica Srpskog lekarskog društva i Udruženja pneumoftiziologa Jugoslavije, kao i članica Pedijatrijskog društva u Parizu. Uprkos tome, šira javnost je za njenu biografiju u većoj meri saznala tek 2020. godine, kada je ponovo otvorena priča o njenoj zaostavštini u Legatu dr Aleksandra Kostića u Grockoj.
Trag koji ostaje
Kako navode u Legatu život dr Smilje Kostić-Joksić svedoči o generaciji žena koje nisu čekale da im društvo otvori vrata, već su ih otvarale sopstvenim znanjem, radom i istrajnošću. Kao prva žena docent Medicinskog fakulteta u Beogradu, ona je pomerila granicu za buduće lekarke, nastavnice i naučnice.
Ali njeno najveće nasleđe verovatno nije samo u zvanjima i odlikovanjima. Ono je i u hiljadama dece čijem je zdravlju bila posvećena, u lekarima koje je obrazovala i u ideji da se medicina ne završava lečenjem bolesti – već počinje brigom za čoveka, naročito onda kada je on najmanji i najranjiviji.
Izvor: Rasejanje.info
