Posle dve godine švajcarska vlada je ukinula sva ograničenja uvedena zbog korone pa tako i održavanje zabava u klupskim prostorijama. Jedan od naših klubova koji je prvi posle te odluke organizovao muzičko veče je Sloga iz Arbona. Klupske prostorije su bile dupke pune. Ljudi su željni druženja i slobode su baš uživali na ovom muzičkom druženju. Mnogi su doveli i decu, a prisutne su bile i cele porodice, među njima i familije Stefanović, Marković, Ilić, Popadić, Maksimović, Idrizoski, Brdarević, Džilić i druge. Druženje je trajalo do kasno posle ponoći.
– Bilo je prepuno na ovom druženju uz muziku, mada je klub dobro radio i dok su bile stroge mere, kada je bio potreban PCR test za ulaz . Večeras je broj gostiju veći sigurno za 40 posto, što je dobro. Hvala bogu da je prošlo ovo zlo, da ljudi mogu slobodno da se kreću, a i klub da popravi malo kasu. Došli su, kao i uvek, naši ljudi rodom iz svih krajeva bivše Juge od Triglava do Đevđelije. Zabavljali su nas Dejan, Đorđe i Jelena, a mi i..
Predstavnici društva Mladost iz Pariza u francuskoj prestonici vratili su se sa svog putovanja po Kanadi, gde su svojom lepotom, igrama i ljubavlju prema precima svoga naroda se predstavili nastupima po ovoj severnoameričkoj zemlji. I dok sabiraju utiske, koje ćemo uskoro preneti, par dana pre putovanja u Vankuver oni su u okviru obeležavanja 46 godina
Danas i narednih dana ćemo predstaviti veliko društvo o kome se zna ali nedovoljno kako u Srbiji tako i u rasejanju. Reč je o Društvu za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije do 1918. čije je sedište u Beogradu u Zadarskoj ulici broj 2, a koga su osnovali stari srpski ratnici s ciljem da se sačuvaju
Ovu tablu je ispisao i postavio očajni meštanin, prilično usamljen u borbi protiv višedecenijskog bezdušnog zatrpavanja seoskih grobalja, okolnih šuma i kanala pored nekadašnjeg Carskog puta Valjevo – Loznica, najrazličitijim vrstama nerazgradivih otpadaka. Pre toga je, po ko zna koji put, sam očistio i uredio groblje, u kojem mu počivaju preci, mada ne samo njegovi.
U Srpskom kulturnom klubu u Dibendorfu nadomak Ciriha Sava Gajić Ivić je svečano proslavila pola veka pesničkog stvaralaštva, predstavljajući svoju devetu knjigu „Jesi li tu, Lazare?“
Recenzent, profesor Živko Marković se osvrnuo na Savin početak, kada je sa četrnaest godina, dok je imala zauške, napisala svoju prvu pesmu. Njena tuga što ostaje izolovana i ne igra se sa ostalom decom, bila je inspiracija da počne da piše poeziju. Ona godinama piše stihove za decu, a kasnije je nadahnuće odvodi i na polja ljubavne i rodoljubive poezije.
Savino traganje je vraćanje u prošla vremena od izbledelih beležnica do kovčežića prekrivenog plemenitom prašinom, od Sutjeske i Međe u rodnoj Vojvodini do korena kršnog Otišića kod Knina odakle su majka Milica i otac Božo stigli kao kolonisti. U rodoljubivoj poeziji Sava čita molitvu za svoj narod, od Kosova do Banata, od Kalemegdana do Nikšića, od Republike Srpske do krajiške kolone, poetski dirljivo toliko da zaiskre i suze onih koji slušaju stihove...
U organizaciji Umetničkog centra Soko, uz podršku grupe Arno, KUD „Dobrosav Radovanović Kikac“, KUD „Nikola Tesla“ i violinistkinje Tatjane Vučelić u Bazelu je održan prvi Svetosavski bal.
Na otvaranju bala u svečanoj sali Grand Kazina prisutnima se obratio Goran Bradić, ambasador Srbije u Švajcarskoj koji je zahvalio organizatorima na trudu i aktivnostima koje ulažu u očuvanje i negovanje tradicije svetosavlja, prosvetiteljstva i obrazovanja. Bradić je podsetio na istoriju održavanja bala povodom Svetog Save i istakao veliko zadovoljstvo toga što prisustvuje obnavljanju Svetosavske balske tradicije u Bazelu. Uz stare generacije, koje još pamte nekadašnje balove u dijaspori, bili su tu i mladi ljudi koji su prvi put na balu i puno dečice presrećne što su u bajkovitim balskim haljinama. Mala akademija na početku podsetila je na sveca kome je bal posvećen, a onda sve počinje zvucima Kraljevog kola. Posle kratke demonstracije koraka, pravi se ogromno kolo, u koje se hvataju skoro svi učes..
Lična arhivaSpremaju nova "Zaveštanja": Članovi Udruženja srpskih pisaca Švajcarske U Švamendingenu je održana godišnja skupština Udruženja srpskih pisaca Švajcarske, na kojoj su jednoglasno izabrani novi članovi Predsedništva i Upravnog odbora udruženja. Za predsednicu udruženja izabrana je Žaklina Marković Mitić, za potpredsednika Milisav Đurić, a na mestu sekretara ostala je Snežana Milanović, kao i na mestu
Kada se posle gotovo četiri decenije rada u Cirihu Milovan Milanović iz Dragova kod Rekovca, pre 20 godina vratio u zavičaj, nekoliko dana je išao u kafanu da proslavi povratak i da se proveseli.
Nikada se, veli, nije uklopio u njihov način življenja, smetalo mu je što su Švajcarci hladni i zatvoreni, što komšije do kojih je stanovao tolike godine nije poznavao. Vedrog duha, uvek spreman na šalu i druženje, Milovan je čeznuo za zavičajem i ovdašnjim načinom života.
– Nema lepše zemlje od Srbije! Švajcarska je policijska država. Tamo mi je sve nedostajalo. Iako mi je kuća bila stara i oronula, uvek mi je bila u srcu. Volim da se šalim, da sam okružen prijateljima, da jedni drugima pomažemo. Jednostavno, volim duh ovog naroda, našu tradiciju i običaje. Svaku krsnu slavu, sabor i druga događanja u Levču sam otplakao. Kada bi svanulo jutro tih dana, suze su mi same kretale. Prekrstio bih se i pomolio da se što pre vratim kući – iskren je Milovan.
U Cirih ga je odveo prijatelj, koji mu je..
Najstariji srpski hor u Minhenu Singidunum proslavlja svoj jubilej – četvrt veka postojanja. „Punih 25 godina velikih odricanja ali i velikih uspeha u negovanju i prezentaciji srpske kulture je iza nas”, istakli su članovi hora, koji će deo svog bogatog repertoara predstaviti na velikom jubilarnom koncertu 14. aprila u 19.30 u crkvi St. Ursula, na
U ponedeljak, 20. maja 2024. godine pod svodovima budimpeštanskog Tekelijanuma protojerej-stavrofor dr Miloš Vesin održao je predavanje na temu „Kako danas svedočimo vaskrsenje”. Organizatori predavanja su Eparhija budimska i Centar za kulturu i religiju iz Sremskih Karlovaca. Najpre je protojerej Zoran Ostojić predstavio uvažene goste i predavača a zatim je Damjan Vokanjac iz Centra za