Ivan Penava poručio je na dramatičnoj konferenciji da „u ime žrtava velikosrpske agresije zahteva prekid ćutanja hrvatskih državnih institucija o ratnim zločinima i procesuiranju svih odgovornih za ubijene kao i za brojne čiji najmiliji već 27 godina bespomoćno traže istinu“. On krivi vlast i političare zato što je malo učinjeno na rešavanju ovih pitanja, a protest je najavio za 13. oktobar za 14 časova na Trgu Republike Hrvatske u Vukovaru.
– Želim da protest bude miran, apolitičan, bez stranačkih obeležja, a za afirmaciju temeljnih ljudskih prava – poručio je Penava na konferenciji za novinare.
On je na konferenciji pokazao i fotografiju iz Trpinje na kojoj su ispisani graftiti „Jna“, Ju“ i crvena petokraka i upitao se je li to kažnjivo te ponovio da građani Hrvatske od nadležnih institucija i hrvatskog društva očekuju rezultate.
SDSS: „Probleme rešavaju institucije, ne ulica“
Penavin istup, odnosno njegov napad na institucije vlade na čijem je čelu stranka kojoj i sam pripada, pr..
Đurđevdanski uranak u selu Kusonje, koji je obeležavan i u prošlosti, je običaj koji se u ovom mestu održao do današnjih dana. Stanovnici tog, jednog od najvećih povratničkih sela, okupljaju se u rano ujutro i odlaze na obližnji izvor, u narodu poznat kao ‚svetinja‘, gde beru grabove grane, sa kojima ukrašavaju kućne ikone, kapije i ulaze u svoje kuće i u crkvu.
Svetu Liturgiju uz sasluženje sveštenstva predvodili su vladika, pakračko-slavonski Jovan i Zapadnoamerički Maksim. Liturgiji i kasnijem druženju ispred crkve prisustvovali su je zamenik gradonačelnice Pakraca Nikola Ivanović, pakračka gradska većnica SDSS-a Mirsada Popović Damjanović, članovi Veća srpske nacionalne manjine Pakraca i mnogi drugi.
Predsednik Mesnog odbora Kusonja i aktivni član pakračkog Veća srpske nacionalne manjine Milan Kozlović poklonio je episkopu pakračko-slavonskom Jovana ikonu Svetog Georgija, tradicionalni slavonski peškir i fotografiju svoje porodice iz 1930. godine.
Članovi porodica Kozlović kroz ..
U organizaciji Koordinacionog odbora SKD „Prosvjeta“ za istočnu Slavoniju, Baranju i zapadni Srem u Bijelom Brdu i Boboti 4. i 11. juna održane su smotre recitatora i literaraca. Obe smotre održane su u okviru manifestacije „Dani kulture Srba istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema“ koja se održava već dvadeset i jednu godinu.
U konkurenciji recitatora osnovnih škola prvo mesto osvojila je Stela Šujica iz Osnovne škole Borovo. Drugo mesto podelili su Vanja Marić iz Osnovne škole Dalj i David Krmar iz Bobote, a treće Aleksej Kovačević iz Markušice i Vladan Smiljanić iz Bršadina.
Među recitatorima srednjoškolcima i pododbora Prosvjete najbolja je bila Olja Kikanović iz Srednje škole Dalj, druga je bila Jelena Kozolić iz Pododbora u Jagodnjaku, a treća Andrea Ožvat iz Tehničke škole „Nikola Tesla iz Vukovara.
Zadatak izbora najboljih kao članovi stručnog žirija obavili su Mirjana Novaković, Ljubica Radinović i Mihajlo Zečević.
U konkurenciji literaraca na smotri održanoj u Boboti ..
Predsednik republike in gospa Tanja Pečar na tradicionalni spominski slovesnosti na Velikem Polju
Veliko Polje, 18. 6. 2017 | sporočila za javnost
Predsednik republike in gospa Tanja Pečar sta se udeležila tradicionalnega spominskega srečanja “Partizanske Vrhe – spomenik svobodi in domoljubju” na Velikem Polju v Občini Sežana. Predsednik republike je ob tej priložnosti položil venec pred spomenikom narodne herojinje Mihaele Škapin – Drine, rojene v tej vasi in padle v boju na Žirovskem vrhu leta 1943.
Foto: STA/Nebojša Tejić
Dogodek so pripravili Občina Sežana, Združenje borcev za vrednote NOB Sežana, Krajevna skupnost Vrabče in Zveza za Primorsko – ZZP. Slavnostna govornica na dogodku je bila Valerija Skrinjar Tvrz, borka Šlandrove brigade in XIV. Divizije, ki je v svojem nagovoru spomnila na življenje in uporniški duh mlade narodne herojinje Drine, ki je bila zgled junaštva, sočustvovanja in skromnosti. Prisotne, ki se jih je zbralo blizu štiristo, je pozdravila tudi podžupanja Ob..
Please enter an answer in digits:
Napokon objavljeni rezultati popisa u Mađarskoj pokazali su da se broj Srba u ovoj državi značajno povećaoMađarska je, kao poslednja od evropskih država, minulog meseca konačno objavila rezultate popisa stanovništva, sprovedenog još u oktobru 2011. Obelodanjivanje, na koje se čekalo neverovatnih sedamnaest meseci (516 dana!), čak tri puta bilo...
U Vukovaru je danas započela akcija podele paketa penzionerima koji žive na području grada. Zajedničko veće opština, Veće srpske nacionalne manjine grada Vukovara i gradska organizacija SDSS-a u saradnji sa Udruženjem penzionera Vukovar Novi obezbedili su 75 paketa sa osnovnim namirnicama. Podela pomoći započela je danas, a odvija se uz poštovanje svih epidemioloških mera, objasnio je predsednik vukovarske organizacije SDSS-a Srđan Kolar.
– Nosilac ove aktivnosti je Udruženje penzionera grada Vukovara i predsednica Zlata Miškić koja već dugi niz godina organizuje ovu aktivnost, a mi joj pomažemo. kako u finansijskom tako i u organizacionom delu. Nažalost, zbog situacije vezane za pandemiju moramo se ponašati tako da ljude koji su u trećoj starosnoj dobi zaštitimo. Dolaze nam novogodišnji i Božićni praznici i svakako želimo da ih na ovaj način obradujemo. Ovo je tradicionalna akcija koju organizujemo svake godine, ali ona se tu ne zaustavlja jer u januaru nastavljamo dalje i podelićemo..
Organizatori Konferencije o zločinima nad Srbima u Goraždu i Gornjem Podrinju, čije održavanje je najavljeno u Novom Goraždu 27. avgusta, kažu da će tokom trajanja konferencije dokazati da je filmski reditelj Danis Tanović za potrebe svog filma "Ničija zemlja" iskoristio originalne snimke Unprofora i UNHCR-a o zločinima nad srpskim...
Kada je Bogdan Lakić 1977. godine iz svojih Biljana Donjih u potrazi za poslom i životnom egzistencijom otišao u Rijeku, ni u najgorim snovima nije mogao da usni da se u svoje Biljane jednoga dana neće imati gde da se vrati. U porodičnoj kući ostali su mu tada roditelji i sestre, planovi da će jednoga dana podići sprat kuće i omogućiti sebi komforniji život, da bi nakon rata od svega toga ostala samo četiri zida, drveće koje raste kroz nekadašnje prostorije porodičnog doma, a Bogdan svoje mesto pod nebom našao u kamp prikolici koja mu je jedini krov nad glavom.
Priseća se Bogdan svog odlaska kao da je juče bilo, nada i ambicija koje je nakon odsluženja vojnog roka, poneo sa sobom verujući da će poštenim radom stvoriti još bolje uslove za život u Biljanima.
– U Biljanima sam rođen, ovo je moje rodno mesto. Kada sam završio vojni rok, otišao sam u Rijeku u potrazi za poslom. U riječkoj „Luci“ radio sam skoro četiri godine, a potom u zadarskoj „Maraski“ koja je u Rijeci imala predstavni..
Dođe đuro barem dva puta godišnje u Kninsku Krajinu. Sedne u auto i iz Austrije je tu za 12 sati. Odmah se doveze do Civljana i svog zaseoka Zelenovići, odakle i nosi prezime. Obiđe groblje, vidi srušenu porodičnu kuću, zatim obiđe uništenu stolarsku radionicu... Preostalo vreme iskoristi da se...