I posle više od dve decenije ratova na prostoru bivše Jugoslavije, na zapadu, a posebno u Francuskoj, Srbi i dalje nose sliku naroda koji je nasilnički i primitivan, a Srbija zemlja gde vlada haos i bezvlašće. Tako malo po malo pa namerno ili ne u Francuskoj javnosti izađe neki članak, reportaža ili nešto drugo što pokazuje o Srbima i Srbiji veoma ružnu sliku. Tako je i ovoga puta.
nastavak na sledećoj strani
Srpska zajednica u Bordou na čelu sa predsednicom Udruženja francuskog-srpskog prijateljstva Sanjicom Petrović za vikend organizuje dva velika događaja. Prvi je večeras i to muzičko veče uz poznatog Daniela Trenčovskog koji će zabaviti publiku uz poznatu srpsku muziku. Ulaznice su rasprodate. Drugi događaj je komemoracija i sećanje na sve stradale u Prvom svetskog ratu. Komemoracija
Za srpski hram Svete Petke iz pariskog predgrađa Bondi važi pravilo: nigde manje crkve, a većeg značaja. To se potvrđuje godinama, jer otkako su je svojim sredstvima izgradili zemljaci, a i stalno je nadograđuju i ulepšavaju, veoma je uočljivo prisustvo ne samo naših vernika već i uglednih ličnosti iz celog regiona. Baš kao i na parohijskoj slavi.
Istina sa zakašnjenjem, ali i iz opravdanih razloga, crkvena slava Sveta Petka obeležena je sa odgađanjem od sedam dana. Da je i to pravo vreme pokazatelj su prisutne zvanice: Silvi Tomasan, gradonačelnica Bondija, Rože Žilber, senator, Stefan di Paoli, gradonačelnik Bobinjija, Mišel Furkad, gradonačelnik Pjerfita, Katia Kopi, gradonačelnica Pavijon du Boa, Alan Ramadie, poslanik u Narodnoj skupštini, Stefan Erve, regionalni savetnik, Gi Žuvnel, savetnik u opštini Pjerfit, Enri Dole, predstavnik rimokatoličke crkve. Ambasadu Srbije predstavljala je Ivana Stanković, prvi savetnik i konzul, a bile su tu i monahinje iz manastira Rođenja Presvete..
M. MilanovićMolitva: Domaćini i gosti uz prote Dušana i Nikolu Postoje razlozi da se nekom događaju promeni datum obeležavanja, ali u Svesrpskoj zajednici Francuske (SZF) ne postoji razlog zbog kojeg bi se otkazala tradicija, na primer, obeležavanje Svetog Save, slave udruženja. Dakle, okupili se, istina malo su pomerili datum proslave, ispoštovali slavski obred i udri
Poezija izlazi iz duše, a teško je i zamisliti koliko je bilo emocija kad se na 18. saboru pesnika srpske dijaspore našlo dvadesetak poeta iz šest zemalja. Okupili su se u svečanoj sali pri pariskom Hramu Sv. Save, na drugovanje s poezijom došlo je i stotinak dobro raspoloženih zemljaka, a sve ih je domaćinski blagosiljao prota Nikola.
Uzo deda svog unuka, metno ga na krilo, pa uz gusle pevao mu, što je negda bilo. Eto, zahvaljujući jednom takvom čika Jovinom dedi, Rajku Zoriću, danas imamo unuka Marka Zorića, momčinu naslednika.
Marko je rodom Parižanin, deda Rajko je iz Pritoke kod Bihaća. Marko je u usponu života, deda Rajko je preminuo 2013, u 83. godini.
Iako je ovo priča o mlađanom Marku, samoukom slikaru koji od 3. oktobra do 31. decembra izlaže u galeriji „Lise Cormerdž“ (6 rue de Lanneau, Paris 5), ipak startne reči treba posvetiti deda Rajku. Na primer, do sada je u Parizu najveći ispraćaj na večni počinak imao Rajko Zorić. U Crkvu Svetog Save nije se moglo ući, načičkan zemljak do zemljaka. Na usnama svakog od njih reč: „Hvala.“
Humanista od reč
Rajko je bio najveći mogući rodoljub i čovek srca većeg od okeana. Narodni čovek. Čovek i po. Jednostavan. Jednog dana pozvali ga na saslušanje u parisku prefekturu, traže objašnjenje kako je moguće da je za 5.000 ljudi dao svoju garanciju obezbeđujući im papire ..
O. ĐokovićIgre sa Kosova: KUD Mladost Srce moje i tvoje u ljubavi stoje, tako se može opisati višegodišnja saradnja srpskih kulturno-umetničkih društava Mladost iz Pariza i “Rastko” iz Londona. Dolazimo mi vama, a potom vi nama, slatka je navika, tamo – engleski, ovde – francuski, a svima zajednički nasleđeni voljeni srpski. I ovaj put sve
Vaskrs je radost, radost se deli, a u potpisu može da stoji ulica Simplon i Hram Sv. Save u Parizu. Hiljade vernika došlo je da pozdravi vaskrsenje, celiva ikone, zapali sveće, daruje ili primi šareno jaje, svako od njih ponavljao je: "Hristos vaskrse" i dobijao odgovor: "Vaistinu vaskrse."
Našem Parižaninu Draganu Marinkoviću se pisanje baš dopalo, treći roman je objavio. Dela ovog stolara po profesiji, a po opredeljenju pisca već su prevedena na francuski i engleski jezik.
– Meni je pisanje pravi užitak. Ide mi lako, a za ovu treću knjigu imao sam utisak kao da ju je pisao neko drugi, a ja samo držao olovku u ruci – kaže Dragan za „Vesti“.
Njegova treća knjiga nosi naslov „Slovintuteka (Biblioteka nenapisanih knjiga)“.
– Roman se dešava u paklu i ništa nije morbidno. Iza pakla se krije filozofija života, gde junak prolazi kroz razne etape kako bi došao do istine. Na tom putu ima trnja i cveća, često se nađe u situaciji gde mora da donese odluku koja će ga u svakom slučaju koštati njegovih osećanja – obrazlaže autor, žitelj Pariza od 1969.
A, da li je teško ući u pakao? Ko ga gradi? Marinković hitro dodaje:
– Moj junak je u pakao stigao tako što je đavolu prodao dušu kako bi postao slavna rok-zvezda, a kad je umro, zbog trgovine se našao u paklu.
U romanu se nižu li..