Društvo za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije do 1918. boravilo je ove godine u Parizu povodom obeležavanja Srpskog dana u Parizu, dana posvećenog srpsko‑francuskom savezništvu i zajedničkom sećanju na Veliki rat. Tokom boravka u francuskoj prestonici, predstavnici Društva iskoristili su priliku da još jednom potvrde koliko je važno čuvati veze koje su nastale u najtežim vremenima – posetom grobu An‑Mari Tranije, potomkinje velike porodice koja je generacijama negovala uspomenu na Srbiju.
Reklama
Društvo je dugi niz godina bilo blisko povezano sa porodicom Tranije kroz zajedničke projekte sećanja na srpsko‑francusko bratstvo po oružju. U svojim obraćanjima, uprava Društva podseća da „postoje ljudi koji ne nasleđuju samo prezime, već nasleđuju vrednosti“ i da je upravo porodica Tranije jedan od najlepših primera te odgovornosti. Kroz godine saradnje, susrete i komemorativne programe, izgrađeno je poverenje koje prevazilazi protokol – reč je o iskrenom prijateljstvu zasnovanom na poštovanju srpskih žrtava i uverenju da se savezničke veze moraju čuvati.
Uprava Društva istakla je da potomci generala Šarla Tranijea nisu dozvolili da se uspomena na savezništvo srpskog i francuskog naroda izgubi u prašini arhiva, već su porodične priče pretvorili u životni poziv. „Njihove uspomene i poštovanje prema srpskom vojniku pretvorili su se u trajnu vezu sa našim narodom“, navodi se u izjavi uprave Društva. Ta porodična predanost prenela se sa generacije na generaciju: od Andrea Tranieja, koji je kroz rad u Uniji savezničkih zemalja decenijama negovao sećanje na bratstvo po oružju, do An‑Mari Tranije, koja je nastavila da gradi mostove između srpskih i francuskih organizacija i institucija kulture sećanja.
Foto: Društvo za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova do 1918.
Poseta njenom grobu u Parizu, tokom Srpskog dana u Parizu, za članove Društva nije bila samo lični gest zahvalnosti, već i simboličan čin: potvrda da se prijateljstvo između Srbije i Francuske ne završava sa generacijom ratnika i komandanata, već se nastavlja kroz one koji su to nasleđe prihvatili kao sopstvenu misiju. Uprava Društva i svi prisutni su tim povodom poručili da „neka savazništva ne nasleđuju se po krvi, već po srcu“, naglašavajući da je porodica Tranije upravo takav primer – porodica koja je sećanje na srpske vojnike i stradanja prihvatila kao deo svog identiteta.
Boravak u Parizu i odlazak na grob An‑Mari Tranije, predstavlja nastavak misije Društva za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije do 1918: da se sećanje na žrtve ne pretvori u fusnotu istorije, već da ostane živa osnova trajnog prijateljstva naroda koji su jednom, u najtežim godinama, delili isti rov i isti ideal slobode.
Sutra: Pariz je ponovo otvorio stranice Srpskog dana – putujuća izložba
Izvor: Rasejanje.info
