Drago Tišic iz Sidneja dokazao je prošle subote da dobro spravljena, kako treba zacinjena, ukusna riblja corba, uz naravno, mnogo dobre volje, može znacajno da pomogne – održanju maternjeg jezika Srba u rasejanju. U nameri da pomogne aktivnosti ovdašnje Zadužbine za srpski jezik Tišic je, naime, došao na ideju da, u vreme posta, za ribljom trpezom u Srpskoj narodnoj odbrani okupi Srbe dobrotvore i pozove ih na prikupljanje novca za rad Zadužbine i studija srpskog jezika pri Mekvori univerzitetu koji ona održava.
Darodavci su bili izdašni, a organizatori prezadovoljni – sakupljeno je više od 8.100 dolara, što je znacajna suma za nastavak otplate novog nastavnog plana i programa u koji se ulaže cak 57.000 dolara. Kako smo ranije pisali, ovo je jedinstven plan u svetu, pa Katedra za srpski jezik u Sidneju s njim postaje prilicno atraktivna za potencijalne studente sa svih kontinenata.
Tišic je, inace, u vrhu donatora sredstava za održanje studija – šta ga motiviše u toliko meri da ulaže i trud i novac?
– Možemo da imamo i kuce, i zemlje, i bogatstva, ali bez jezika nismo ništa. Vec danas, deca više ne umeju da se sporazumeju sa svojim roditeljima. Šta ce biti sutra? Zato sam došao na ideju da se napravi vecera, uz riblju corbu, jer pare su hitno potrebne. Ali, nemojte, molim vas, da se neka moja uloga preuvelicava – šta bi bilo da nije došao ovoliki svet, a cak ni muzike nije bilo? Šta bi bilo da sestre i svi domacini iz Odbrane nisu ovoliko truda uložili, da nisu svi iz Zadužbine radili…
Od pre nekog vremena, otkad je raniji predsednik Gordana Tokic dala ostavku, na mestu prvog coveka Zadužbine ponovo se nalazi Zoran Nikolic koji je tu dužnost obavljao još pre 13 godina. On najavljuje dva uporedna cilja na kojima ce se raditi:
– U jednom momentu, akademski rad i pristup Zadužbini bili su dovedeni u pitanje. Uprava koja je preuzela zadatak 2001. godine naišla je na ogromne poteškoce. Raniji rad bio je ugrožen problemima sa univerzitetom. Sada je osnovno da se studiju definitivno vrati stari ugled i akademski status, najpre kroz novi program.
Drugi cilj, kaže Nikolic, bez koga ce teško ici i ovaj prvi, jeste da se Zadužbina cvršce okrene ka našoj ovdašnjoj zajednici i ne ostane izolovana u nekim svojim okvirima.
– Veoma je znacajno da se u zajednici dalje afirmiše srpski jezik i kultura, da dovedemo nove i sposobne ljude koji bi se zajedno s nama uhvatili ukoštac s ovim poslom. Dakle, ovo je i poziv svima koji misle i osecaju se sposobnim da dobrotvornim radom i znanjem mogu da doprinesu, jer srpski jezik i kultura nisu nikakva licna svojina Zadužbine, vec svih nas. I, evo divnog odgovora na veceri u Srpskoj narodnoj odbrani. Ovo je saradnja s narodom i mi treba da crpimo podršku odatle, ne samo novcanu. Ali, i da im objašnjavamo ulogu zadužbine – ona finansira katedru srpskog jezika, jer nema više državne potpore, takode objedinjuje i škole srpskog jezika u Sidneju, te vodi program kulturnih aktivnosti. Normalno bi bilo da deca iz tih škola krenu dalje na studije srpskog jezika.
Zašto Srbi treba da budu clanovi Zadužbine?
– Zato što su Srbi. Zato što nam je svima, valjda, želja da našu baštinu i istoriju zadržimo da se ne pretoce i zatim izgube u australijskom društvu – kaže potpredsednik Zadužbine dr Marko Marinkovic.
Po njegovim recima, Srbi ne mogu spreciti asimilaciju u potpunosti, ali „naša je dužnost, da našoj deci i unucima damo ono najvrednije što smo doneli iz otdažbine“.
– Taj proces može da ide kroz porodicu, organizacije, crkveno-školske opštine, a specijalno kroz jezik – kroz Mekvori univerzitet. Mi necemo samo unaprediti rad na katedri za jezik, vec cemo vrlo skoro uvesti i srpsku književnost. Koliko smo ozbiljni dokazuje i cena nastavnog programa za jezik – 57.000 dolara, od cega smo pola vec otplatili. Istina, ta investicija usporava uporedne aktivnosti – još nije kako treba krenula stranica na Internetu, još oklevamo sa pozivanjem uglednih predavaca i kulturnih radnika iz otadžbine… Bice, medutim, i to.
Ove godine dva jubileja
Uprkos svim teškocama, projekat je opstao – ove godine navršavaju se dve decenije katedre srpskog jezika i 15 godina postojanja Zadužbine. Oba jubileja bice obeležena velikom javnom smotrom tokom godine.
Dužnost svih da se pridruže
– Videli ste da smo svi iz Uprave i drugi bili spremni da rade i za donatorskom vecerom. Medutim, ne bi trebalo da se ovakva, najveca srpska stvar, kao što je jezik i univerzitetski studij, finansira samo cevapima i sokovima. Jer, ako izgubimo srpski jezik, nije nam potrebna ni crkva, ni ništa. Zato ja ovo vidim kao dužnost i crkve i drugih srpskih organizacija i našeg biznisa. Pozivamo ih da se pridruže – veli Drago Tišic.
