Апел за одбрану Косова и Метохије

22

Заклетва дата на Јеванђељу приликом преузимања дужности, обавезује да се државни и национални интереси штите без обзира на опасности и уцене. Без Косова и Метохије или било којег дела своје територије, Србија не би била само осакаћена, већ и трајно поражена, као земља која је своју скупу судбину продала и поништила свој идентитет

Први пут у српској историји, надвила се опасност да српска рука потпише предају Косова и Метохије у туђе руке. У овом одсудном часу, ми долепотписани обраћамо се јавности и српским властима следећим захтевима:

—  неодговорном политиком, одобравањем Еулекса, измештањем дијалога о Косову и Метохији под окриље Европске уније, отпочињањем „техничког дијалога” и закључивањем и спровођењем неуставног Бриселског споразума, процес сецесије Косова и Метохије је добио забрињавајући замах. Тај процес се може и мора зауставити.

—  захтеви САД и најмоћнијих земаља ЕУ да Србија и Косово потпишу „правно обавезујући споразум“ и да се Србија сагласи да „Косово“ буде примљено у међународне организације, укључујући Уједињене нације, као и свака подела Косова и Метохије – неприхватљиви су и морају бити одбијени, једном за свагда.

—  Садашње међународне околности су такве да до праведног решења није могуће доћи. Замрзнути конфликт (попут конфликта на Кипру и другде) је једина разумна одлука. Будући нараштаји неће бити најсрећнији ако им у наслеђе ово питање оставимо нерешено, али ће бити најнесрећнији ако и себе и њих заувек осрамотимо, одричући се Косова и Метохије, своје части и свог Јерусалима.То никад није учинио ни један народ. Пристајући на такав преседан Србија би смртно ранила себе и ударила срамни жиг на лице Срба, свих и свуда.

—  Разговоре са представницима Албанаца са Косова и Метохије ваља наставити, неорочено и неусловљено, под окриљем Савета безбедности УН, до коначног решења у складу са Уставом Републике Србије, Резолуцијом СБ УН 1244 и међународним правом. Питање Косова и Метохије се не може решити без пристанка Србије нити је ико може понизити, ако не понизи себе сама. Заклетва дата на Јеванђељу приликом преузимања дужности, обавезује да се државни и национални интереси штите без обзира на опасности и уцене. Без Косова и Метохије или било којег дела своје територије, Србија не би била само осакаћена, већ и трајно поражена, као земља која је своју скупу судбину продала и поништила свој идентитет. Зна се да оно што се силом узме, може да се врати, али да оно што се поклони остаје изгубљено. Саглашавањем са отимањем и добровољним одрицањем од себе и своје основне земље, са највећим бројем својих Црквено–народних средњовековних Светих Споменика – Владарских, Патријарашких и Свенародних Задужбина – као и од дела сопственог народа, отпочело би незаустављиво пропадање и нестајање Србије, до коначног исписивања из историје.

Потписници апела:

др Будимир Алексић

митрополит црногорско-приморски Амфилохије

Радоје Андрић, новинар

Предраг Гага Антонијевић, редитељ

проф. др Слободан Антонић

проф. др Зоран Арсовић

епископ умировљени захумско-херцеговачки Атанасије

проф. др Синиша Атлагић

Драгомир Ацовић, архитекта

академик Данило Баста

Данило Бећковић, редитељ

академик Матија Бећковић

проф. др Владимир Божовић

Хаџи Петар Божовић, глумац

Снежана Божовић

проф. др Драгиша Бојовић

Синиша Боровић, генерал у пензији

проф. др Павле Ботић

проф. др Милан Брдар

проф. др Ђорђе Бубало

мр Жељко Будимир

проф. др Алекса Буха, академик АНУРС

Предраг Васиљевић, новинар

проф. др Слободан Владушић

проф. др Емил Влајки

Димитрије Војнов, књижевник

Никола Врзић, новинар

проф. др Наташа Вујисић Живковић

проф. др Игор Вуковић

проф. др Ђорђе Вуковић

др Слободан Вуковић, научни саветник

проф. др Дивна Вуксановић

Маринко Вучинић, публициста

проф. др Оливера Вучић, бивши судија Уставног суда Србије

проф. др Василије Гвозденовић

проф. др Јован Делић

проф. др Љубиша Деспотовић, научни саветник

проф. др Ирина Деретић

Драган Давидовић, директор Републичког секретаријата за вјере Републике Српске

Споменка Деретић, новинар

Слободан Деспот, књижевник

Биљана Диковић, новинар и песник

Ивана Димић, књижевник и драматург

др Јово Дробњак

Будимир Дубак, књижевник

проф. др Јован Б. Душанић

проф. др Александар Ђикић, председник Српског националног форума из Грачанице

Гојко Ђого, књижевник

Биљана Ђоровић, новинар

др Горан В. Ђорђевић, адвокат

др Мирослав Ђорђевић, начелник хирургије КБЦ Бежанијска коса

доц. др Далибор Ђукић

др Срећко Ђукић, бивши амбасадор

др Веселин Ђуретић

Милка Ђуретић

Новица Ђурић, књижевник

др Ђуро Ђурић

Слободан Ерић, главни уредник Геополитике

др Александар Живковић, лекар

Бранко М. Жујовић, новинар

протојереј ставрофор Слободан Зековић

Дејан Петар Златановић, уредник портала Србин.инфо

ђакон Ненад Илић

др Слободан Јанковић, научни сарадник

др Јован Јањић

академик Иван Јевтић

свештеник Радован Јевтић

епископ полошко-кумановски Јоаким

епископ будимљанско-никшићки Јоаникије

епископ славонски Јован

др Бојан Јовановић

доц. др Милош Јовановић

Миодраг Д. Јовановић, првак опере Народног позоришта

протојереј ставрофор Обрен Јовановић

Иван Јовић, редитељ

др Васиљ Јововић

протојереј ставрофор проф. др Димитрије Калезић

Весна Капор, књижевник

Владимир Кецмановић, књижевник

проф. др Ненад Кецмановић

викарни епископ диоклијски Кирило

Љубомир Кљакић, публициста

проф. др Микоња Кнежевић

проф. др Милош Ковић

Славка Којић, адвокат

проф. др Часлав Копривица

академик Василије Крестић

протојереј ставрофор Момчило Кривокапић

мр Славко Крстајић

доц. др Гордана Крцуновић

проф. др Душан Крцуновић

епископ шабачки Лаврентије

Александар Лазић, уредник портала Стање ствари

проф. др Горан Латиновић

проф. др Мило Ломпар

епископ новограчаничко-средњезападноамерички Лонгин

доц. др Велимир Лукић

епископ западноамерички Максим

проф. др Марко Маловић

Никола Маловић, књижевник

проф. др Славица Манић

проф. др Срђан Маринковић

проф. др Ратко Марковић

Јован Маркуш, књижевник

Драган Маршићанин, бивши председник Народне скупштине Републике Србије

Дејан Мастиловић, издавач

доц. др Драга Мастиловић, декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву

Јелена Иванишевић Пауновић, глумица и продуцент

игуман манастира Свети Архангели код Призрена Михаило

Љубинка Милинчић, новинар

Душан Милић, редитељ

др Драгиша Миловић, бивши председник општине Звечан

проф. др Дејан Мировић

проф. др Вера Миланковић

Милош Милојевић, новинар

проф. др Љубинко Милосављевић

др Александар Митић

др Сара Зорица Митић, лекар, књижевник и преводилац

протојереј ставрофор Драган Митровић

академик Драгослав Михаиловић

Бранимир Нешић, издавач

Желидраг Никчевић, књижевник

протојереј ставрофор Радомир Никчевић

Бошко Обрадовић, народни посланик

проф. др Слободан Орловић

академик Часлав Оцић

Александар Павић, политиколог

Бранко Павловић, адвокат

Марко Паљић, продуцент

протојереј ставрофор Радивоје Панић

проф. др Драго Перовић

протојереј ставрофор Гојко Перовић

проф. др Жарко Петковић

мр Михаило Петковић, сликар

проф. др Александар Петровић

академик Предраг Пипер

проф. др Валентина Питулић

проф. др Александар Поповић

др Милутин Поповић Захар

Александар Протић, продуцент и издавач

мр Синиша Радић

дипл. инж. ел. Рајко Радусиновић

Горан Радовановић, редитељ

протојереј Борис Радовић

Гојко Раичевић, уредник портала ИН4С

Марина Рајевић, новинар

др Александар Раковић, виши научни сарадник

протођакон др Љубомир Ранковић

проф. др Митра Рељић

доц. др Слободан Рељић

проф. др Бранислав Ристивојевић

Дејан Ристић, професор Богословије у Призрену

Милан Ружић, књижевник

Душан Савић, спортиста

проф. др Слободан Самарџић

проф. др Марко Секуловић

епископ Митрополије аустралијско-новозеландске Силуан

протођакон проф. др Прибислав Симић

Остоја Симетић, публициста

јереј др Милорад Средојевић

Игор Станковић, филмски дистрибутер

Радмила Стањевић, адвокат

проф. др Миломир Степић

проф. др Драган Н. Стојановић, бивши судија Уставног суда Србије

проф. др Јелица Стојановић

епископ рашко-призренски Теодосије

Теша Тешановић, новинар

доц. др Срђа Трифковић

Драган Филиповић, публициста

академик Коста Чавошки

проф. др Љиљана Чолић

протојереј ставрофор др Велибор Џомић

проф. др Богољуб Шијаковић

доц. др Марица Шљукић

проф. др Срђан Шљукић

Милош Шобајић, сликар

проф. др Мара Шћепановић

доц. др Небојша Шулетић

(ДСС@Твитер)

ИЗВОР: Стање ствари

***

ПОВЕЗАНО:

Нећемо да издамо: Косово и Метохија нису изгубљени!

Нити ће бити изгубљени док куца срце последњег Србина који леже и устаје са сазнањем да КОСОВО ЈЕ СРБИЈА!

***

Представљен Апел за одбрану Косова и Метохије: Замрзнут конфликт а не предаја

Апел за одбрану Косова и Метохије и његових првих 178 потписника, међу којима су седам академика, 100 доктора наука, 62 универзитетска професора и 11 архијереја Српске православне цркве, нису били довољни да се београдски медији одазову у пристојном броју како би јавност обавестили шта умне и угледне главе очекују од домаће јавности и захтевају од српских власти.

А реч је о реаговању дела интелектуалне јавности на двосмислене и узнемиравајуће поруке које последњих месеци стижу од представника власти када је реч о КиМ, истакао је историчар Милош Ковић, председник Политичког савета Демократске странке Србије, у оквиру којег је и покренут апел, али иницијатори инсистирају на државном а не страначком карактеру документа.

Двосмислене поруке се односе пре свега на јавно изношење да је власт у Србији обавезна да потпише правно обавезујући уговор о свеобухватној нормализацији односа са Приштином, као и јавно изнетих ставова да је власт спремна да под одређеним условима дозволи да Косово добије столицу у УН.

– А ми не знамо који су то услови – примећује Ковић.

Чињеница да се у Апелу указује на опасност да се Србија оваквом државном политиком одриче КиМ можда је један од разлога што провладини и већина мејнстрим медија није дошла да испрати представљање документа.

Само неколико дана раније један од тих гласила, београдски „Блиц“, пласирао је нетачну информацију да је аутор Апела митрополит Амфилохије, иначе само један од потписника, и да је реч о памфлету усмереном против политике Александра Вучића.

У документу се, између осталог, упозорава да би саглашавањем са отимањем и добровољним одрицањем од себе и своје основне земље, као и од дела сопственог народа, „отпочело незаустављиво пропадање и нестајање Србије, до коначног исписивања из историје“.

Потписници Апела се залажу да се Косово третира као „замрзнути конфликт“ чије решавање може да се деси само у промењеним међународним околностима, када једна страна неће добити, а друга изгубити све. Ковић каже да би тако урадиле умне главе из српске прошлости попут Николе Пашића и Илије Гарашанина.

Професор Часлав Копривица, један од потписника, каже да Апел има превентивну намеру.

– Њиме се не може вратити КиМ у уставни систем Републике Србије, али може да се спречи намера актуелних власти чији су представници прошле године саопштавали да ће са дневног реда за свагда скинути питање КиМ. То би значило да се одречимо адута којег још увек имамо, а то је да по међународном праву КиМ и даље део Србије – прецизирао је Копривица.

Иницијатори инсистирају на мировном карактеру документа, сматрају да проблем КиМ не могу решавати стране амбасде и велике силе, већ да решење мора настати у договору грађана Србије српског и албанског порекла, под окриљем УН и у складу са Резолуцијом 1244 и Устава Републике Србије. Верују да комшије у региону на документ неће гледати као на ново Начертаније или Меморандума 2.

– Овај документ се залаже за мир у региону, а по нашем мишљењу он се чува чувањем државних граница – каже Ковић.

 

ИЗВОР: ВЕСТИ

 

————-

5.1.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Категорије:АКТУЕЛНО, ДЕШАВА СЕ…, ДРУШТВО, Документи, Други пишу, ИСТОРИЈА, КОСОВО И МЕТОХИЈА, КУЛТУРА, Медији- генератори јавног мњења, НАУКА И КУЛТУРА, Национално питање, Новости, ОБАВЕШТЕЊЕ, ПОЛИТИКА, Проглас, Родољубље, СВЕТ, СРБИЈА, СТАВ, будућност, MAIL – RSS FEED

Tagged as: , , , , , , , , , ,

Preuzeto sa: https://facebookreporter.org/2018/01/05/apel-za-odbranu-kosova-i-metohije/

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here